Мале новине

за преседника једне конгрегације. За његова наследника одрећен је један францишканац. Ова вест „Јединетва" Треба још да се иотврди. Хрватска Загреб. Ономад је у Карловцу држан народни збор, који је био веома многобројно посећен. И ако је на збор био дошао и један познати агитлтор из Загреба, ипак је збор прошао мирно. Усвојена је резолуција за финансиску самосталност. Опозиција као даје опдустала од агитације против војног закона. У Ценгује забрањеи јаван народни збор, те је држан приватан збор пред градским зидовима, који је решио да се придружи загрепској одлуци о финансиској са мосталности. У Вараждину, Огулину и другим неким местима местне су власти из полициских разлога свуда забраниле зборове, који су били у истом циљу сазвани. Фрацуска Париз. Како „Матен" сазнаје, енглеска ће влада послати у Алгир ескадру од најмање четири оклопњаче да поздрави преседника француске републике Лубеа. Париз. Како се говори, војни истражни суд у Аргантану решио је да предложи да се отпусти капетан Поарије, јер је пред својом четом држао говор против републике и владе. Драјфусова аФера Париз. Приликом дебате о избору професора Сиветона, којије изабран за националистичког посланика, Жоре је поново покренуо питање о Драјфусовој афери. Он је између осталога саопштио скупштини једно до сада непознато писмо ђенерала Пелијеа од 18. Августа 1898. године упућено тадањем министру војном Кавењаку. У том се писму вели : „Пошто су ме нечасни људу преварили да не могу више рачунати на поверење мојих потчињених, а без тога је команда немогућа, а пошто ја са моје стране немам поверења у своје претпостављене, молим да ме пензионишете." Париз. Националистички листови тврде да Жоре није ништа ново изнео и да се веома обмањује ако мисли, да ће тим срествима постићи нову ревизију Драјфусове афере. Радикални се листови позивају на велико дејство, које је говор Жореса учинио на скупштину, па вели, да је Брисон својом изјавом морално убио вођу националиста Кавењака. Парио. Свој говор о Драјфусовој афери Жоре је завршио овако : Кад су републиканску странку оптужили да је странка иностранства, онда имам право рећи да се после борбе, вођене лажним документом, истиче страховита алтернатива: или је националистичка странка веровала у истинитост овога документа, и онда ниво интелигенције једне странке никад није био нижи; или она то није веровала, и онда се једна политичка странка никад није више удаљила од преваре. Она треба да дође овде и да се брани. Али је Миљвоа већ одбио да даде изјаве. Рошфор је бар веровао, он је писмо цара Вилхелма узео озбиљно. 0 томе га је уверио ђенералштаб, те да се њиме послужи против других. Хтели су нас увери-

ти да о томе не треба говорити, јер ће се изазвати опасност рата, али се сад доказало да се о тим стварима може говорити и да не настане рат. Чим су видели да је извештајни биро фабриковао писмо цара Вилхелма, републиканцима је била дужност тражити од републиканске владе да испита како је механизам министарсва војног могао да се писмо ђенерала Пелијеа мете у једач завежљај акта, док су у исто време умели учинити вероватном једну грубу легенду. Републиканци морају осудити клеветање републике. На то је министар војни ђенерал Андре изјавио да ће влада учинити све да се у овој ствари нађе ИСТИН I. (27. Март) Петроград. „Новоје Времја" пише, да Русија има разлога да буде задовољна уздржљивом и мирољубивом политиком срискога Краља. Цинцар-Марковићева изјава изазвала је у Петрограду велико задовољство. Оцењивачки одбор међународне изложбе одела одликовао је београдски етнографски музеј златном медаљом. Цариград. Потврђују се гласови да се стање г. Шчербине погоршало. — Порта је поверљиво извештена да маћедонски комитети намеравају да изврше атентате на војна слагалишта. Предузете су строге мере да се ова намера осујети. Лондон. Одговарајући на једну интерпелацију о Маћедонији, Балфур је изјавио да све јевропске владе признају да су Русија и Аустро-Угарска непосредно заинтересоване на Балкану, али се боји да њихови пријатељски и искрени напори неће уродити жељеним плодом — Кренборн је изјавио да влада чини са своје стране све могуће да потпомогне аустро-руске напоре; сматра да су Портине намере добре али да она није кадра да их оствари. Лисабон. Краљ Едвард отпутовао је за Гибралтар, пошто се срдачно опростио са португалским Краљем. јзеоградске вестк Утвр^зни. Њ. В. Краљ благоволео је 25. о. м. потписати овај указ: На основу Наше Прокламације од 25. марта ове године утврђујемо: за председника Нашег Министарског Савета, Нашег почасног ађутанта, ђенерала г. Димитрија Ц. Марковића, досадашњег председника Нашег Министарског Савета; за Нашег министра Војног, Нашег почасног ађутанта ђенерала г. Милована Павловића, досадашњег Нашег Министра Војног; за Нашег Министра Унутрашњих Дела г. Велимира М. Тодоровића досадашњег Нашег Министра Унутрашњих Дела; за Нашег Министра Правде г. Анто-

нија Пантовића, досадашњег Нашег Министра Правде; за ^Нашег Министра Грађевина и заступника Нашег Министра Иностраних Дела г. ЕГавла Денића, досадашњег Нашег Министра Грађевина и заступника Нашег Министра Иностраних Дела; за Нашег Министра Финансија г. Милована Р. Маринковића, досадашњег Нашег Ми нистра Финансија; за Нашег Министра Просвете и Црквених Послова г. Луку Лазаревића, досадашњег Нашег Министра Просвете и Црквених Послова; и за Нашег Министра На родне Призреде г. Љубомира Новаковића, досадашњег Министра Народне Привреде. Избор судија. На предлог министра правде, по саслушању министарског савета, а на основу закона од 24. марта 1903. год., којим је замењен чл. 34. закона о судијама од 19. јануара 1901 год., Њ. В. Краљ благоволео је поставити: Велимира Тодоровића, министра унутрашњих дела; Стојана Вељковића, потпредседника , Сената и председника Касационог Суда у пенсији; Јеврема Андоновића, сенатора и члана Државног Савета; и Настаса Антоновића, председника Касационог Суда, — за чланове одбора, који ће под председништвом министра правде извршити кандидацију за ново постављење судија Касационог Суда, председника и судија Апелационог Суда и председника и судија првостепених судова. Цензура. Услед новог закона о штампи и сва уредништва добијају стране листове, пошто се најпре цензуришу. Од јутрос су уредништва почела добијати цензурисане листове Није изишао. Јучерашњи број „Одјека" није изишао, јер је његов досадашњи одговорни уредник г. Никола Дамњановић отказао даље потписивање листа. Позив «а изложбу. Грци у Краљевини Грчкој приређују ове године велику индустриску међународну изложбу, на коју су позвали и Србе преко министарства нар. привреде. Услед тога образован је овде у Београду нарочити одбор под председништвом г. Ванђела Томе, банкара, који ће примати робу за изложбу Ко желњ учествовати на изложби, некасаробом похита, јер се изложба отвара 20. Априла т. г. Ближа извешћа даје г. Ванђел Тома, г. Ник. Сакиларидес и г. Браћа Дајмака, трг. овд Изложба траје до конца октобра ове године. Један оиромашан ^ак изгубио је јуче пре подне свој сребрни часовник ремонтоар од ћошка на углу Ломине улице па идући доле Балканском и Немањином улицом до војне академије Моли се ко га буде нашао, да буде добар донети га у администрацију нашега листа. Народно Позориште. Вечерас ће се у народном позоришту по четврти пут приказивати „Мона Вана", комад у три чина, написао Морис Метерлинк. Редитељ је г. Динуловић. У суботу ће се приказивати „Карлова Тетка", шала у три чина, написао Брандон Томас. УнанреЗјен. За ванредног секретара треће класе полицијског одељења министарства унутрашњих дела, а да прима плату из кредита одређеног

буџетом расхода по струци полицијској на плату указног особља у среским начелствима, постављен је ЈБубомир Н. Поповић, архивар Народне Скупштине у рангу секретара министарства четврте класе. Поново стављени у притвор. Хјота Радосављевић, удова, и Михајло Ђ. Илић, трг. овд. поново су после дуге истраге решењем кварта теразијског данас стављени у притвор због утаје имовине пок. Петра Радосављевића бив. трговца. Пок. ЈБубицу М. Начи^еву, бив. наставницу В- Ж Школе Краљице Драге наставничко особље, ради лепе и трајне успомене на добру Љубицу, уписало је за члана добротвора Друштва ученица ове школе и положио улог од 50 динара. сдоесице Опоменик ваздухопловцима из врз мена опоаде Париза 1371. г. Познато је како се смели Французи, кад су Немци 1871. г. опколили Париз, дизали суу ваздушним лоптама у ваздух и изнад немачке опсадне војске, која Је узалуд на њих пуцала, прелетали у провинцију, одржавајући тако везу између ње и престонице. Познато је и то да је једна таква лопта занесена ветром оцлетела чак у Норвешку. На једној такој лопти дигао се и славни говорник, велики родољуб и републиканац Леон Гамбета и стигао сретно у провинцију, да^организује народни устанак про тив сурових, вероломних Немаца Тима смелим родољубима хоће да дигну Французи споменик у Паризу. Париски листови упутили су ватрене позиве на варод, да скупља прилоге. Вајар Бартолди израдио је пројекат споменика Ваздухопловац пушта лопту, која тек што не полети у ваздух. под њом жена, представља Париз, гестом се опрашта, а војник француски као да јуриша на непријатеља. На четири стуба око споме| ника падају или дижу се голубови I гласоноше. Лопта ће бити од стакла, а у њој ће бити велика електрична лампа. Споменик ће бити подигнут на једном већем тргу париском. Полиција не^е да зна за „априлили". То искуство стекао је 20-годишњи Јеврејин Купферман у Кракову Првог априла пе н. у вече дотрча он сав задуван у полицију. Ту исприча комесару Джигјевићу, како је у позоришту настао прави бој међу публиком туку се. боду ножевима, кољу. Комесар пошље полицијскога агента Ногу заједно са Јеврејином у позориште и наложи му да телефонски, ако устреба, затражи оружану момчад. Кад стигоше у позориште боју ни т ага, мртватишина. Кад пол. агент запита Јеврејина што је лагао, стаде се овај смејати, говорећи априлили. Али му виц није упалио Шала се изврнула у трагедију, јер господин шаљивџија размишља сада у »бутурници" о том кобном вицу. Јамачно му неће пасти на ум да се опет кадгод шали с полицијом.