Мале новине
Ми смо у очи свакојаких нових злочина. Данас је рањен консул у Митровици, сутра у Скопљу, прекосутра у Битољу. Ту личности не значе ништа, не убијају г Шчербину, но руског консула, и то само за то што је руски консул.... Уопштавање је почело у облику борбе, и то сасвим отворено, против власти, сасвим је све једно да ли турске или иностране. Арбанаси неће да се покој е потреби увођења рефорама и потребна је тешка лекција да их нагони да погну свој непо корни врат. А колико су у стању Турци давати таке лекције, зна сам Алах, ма и само због тога, што Арбанаси имају веома јаку пар.тију у Јилдиз Ћошци, партију с којом турска влада ни мало није вољна ступити у отворену борбу. Одбијање Арбанаса од Митровице још није умирење Албаније и турској во]сци може бити веома тешко проћи до Пећи и даље. Баш због тога има огроман значај покушај убиства нашега руског консула у Митровици. У очима свега становништва Маћедоније виновник тогадогађаја никако није некакав свакоме непозвати Ибраћим, но пело арбанашко племе у целом његовом саставу. Истина ће Ибрахима казнити — то је ван сваке сумње — али у очима становништва та казна ни из далека неће искупити ону дрскост, с којом је бачена рукавица Русији. Ако се.не постигне много јача казна, онда ће цело становништво Старе Србије неминовно доћи до закључка, да нисмо могли ништа учинити с Арбанасима, т. ј. да су у овом тренутку и у овим приликама они јачи од нас. Да би се избегло силно подривање нашега престижа, тако неопходна баш сада кад наваљујемо да становништво трпељиво чека развој догађаја, веома је важно да се с наше стра,не тражи такво задовољење, за које би се знало и у најудаљенијим крајевима Маћедоније. Ако се то не гшстигне, онда се с увереношћу може прорећи, да ће Арбанаси и Турци то објаснити нашом немоћи и радоваће се, а револуцинарни комитети наћи ће у томе још један повод више да становништву доказују, како на Русију не треба рачунати ништа, но да ваља само да ради. И онда ће отпочети да раде без одлагања, па куд пукне да пукне. Није тешко прорећи шта ће тада бити с реформама, које смо објавили и обећали, као и да балкански пожар тада може букнути с таком снагом, да се може угушити само потоцима крви и... заузећем ново-паазарског санђака. Нама се чини да је најбоље срество освете за дотичне народне обичаје најсвирепија и немилосрдна материјална казна: исплата веома велике награде биће баш за Арбанасе таква душу спасавајућа лекција, коју неће брзо заборававити и за дуго ће убити вољу да се по-
нови ма шта слично овом догађају. Ако тиме пропадну десетак двајестак арбанашких главара, тим боље: биће у будуће мање снажни... ТЕЛЕГРАМИ (28, Март) Ристовац. Скопљански ђенерални консул г. Куртовић добио данас пре подне од г. Машкова телеграм ове садржине: ,,Кур товићу, Скопље. Тужним срцем јављам ти да је у 1 сат и 51 минут преминуо ноћас г. Шчербина. Машков." Одговор је гласио: „Искреио и дубоко жалимо и заједно са тобом оплакујемо прерану и мученичку смрт честитога и доброга брата свога. У име свега особља Куртовић." (29. Март) Ћуприја. Данас држат парастос Шчербини. Парастос многобројно посећен. За време парастоса све су радње биле затворене. $5еоградоке »естис Орпске Цзети Овај опште народни српски празник и прослава српског ослобођења прослављен је и ове године на данашњи дан на уобичајени свечани начин. Само су због рђава времена у Београду морале изостати војничке свечаности. Београд је окићен заставама, а вечерас ће бити осветљенГВечерасће у Народном позоришту бити свечана престава ,..Српске Цвети« (Таковски Устанак). Н обе каоационци. Извршенј;' избор и Њ. В. Краљ благоволео је потписати указ, којим се за судије Касационог суда постављају: г. г. Никола Петровић, Аврам Шокорац, Андра Грујић, Вучко Ђорђевић, Милан Ми летић, Светозар Јанић, Алекса Радуловић (адвокат из Пожаревца), Љуба Симић, Јова Николић, Љуба Каменчић, др. Драг. Т. Мијушковић, Милан Ст. Марковић (адвокат), Лука Ву комановић и Алекса Васић. Либерална конфгренција. На прексиноћној конференцији либерала, искупљених око „Српске Заставе", ре- : шено је да у свему остану према одлукама донетим на последњој либералној конференцији, т. ј. да се држе у опозицији према данашњој влади ји да такво држање и даље заузимају у своме органу „Српска Застава." Католички Ускрс. Данас наша котоличка браћа и наши католички суграђани светкују свој Ускрс. Услед тога свима нашим католичким читаоцима честитамо празник, са жељом да га дуго и много година дочекују. Зарсдно позоркшта. Данас поеле подне у Народном позоришту приказиваће се „Ђидо," слика из сеоскрг живота, с певањем, написали Веселиновић и Брзак, музика од Даворича Јенка; а вечерас ће се приказивати »Српске Цвети" (Таковски Устанак), лрама у пет чинова, написао Матија Бан. Јерусалим Баш како сад настају Ускршњи празници, од интереса је видети места, која су везана за овај светли хришћански празник. А ви-
дети се могу у царском фотопластикуму, где се од данас могу видети: Јерусалим, Витлејем и река Јордан. Штета би била пропустити прилику и не виднти ова места. Избор судија. Г. Милош Трпезић, члан Сената, ' државни саветник на расположењу, постављен је за члана одбора, који *ће под преседништвом} заступника министра правде изврши- 1 ти кандидацију за ново постављење судија Касационог суда, преседника и судија Апелационог суда и преседника и судија првостепених судова. Касациопи суд, у општој својој седници, решио је да је смисао и значај тач. 7. § 52. грађ. судског поступка тај, да судија, који је судио један спор у нижем или избраном суду, није тим самим изузет да у вишем суду решава о поновљењу тога спора, "које поновљење тражи једна парнична страна. . .звлилеве. У уторак 1. априла у 9 часова пре подне извршићи се у министарству финансија шеснаесто вучење 4"/о конвертованог зајма. Возови за шзтау. Од 30. о. м. на Цвети, пустиће се у саобраћај возови за шетњу између Београда-Топчидера-Раковице-Кнежевца-Кијева-Ресни- ка и обратно. Из Београда возови полаве у 7.23, 8.30 и 11.54 сах. пре и у 12.36, 2.40, 3.18 (само ло Топчидера), 4.12, 5.36, 5.54 у 8 часова после подне. Из Ресника полази у 5 39 и 6.20 пре и 3.16, 3.34 и 6.19 сах. по подне. Из Кијева полазак у 5.44, 6.26 и 8.18 пре, и у 12.28, 3.21, 3 41, 4.51. 6. 19 (само до Топчидера) и 6 27. сах. по подне. Ако буде кише, непогодно време, ови возови неће саобраћати. Редовни саобраћаЈ возова за шетњу отпочеће првог дана Ускрса 6. априла. Изостао. Услед нагомиланог материЈала, изостао је данашњи иодлистак „Једно Пророчанство." Певзлким друштзима. — „Београд. IIев. Друштво" умољава сва српска певачка друштва. 1. она која нису јавила дан и годину свога оснивања да то што пре јаве ; 2. она која нису примила позив за прославу 50-то годишњипе „Б. П. "Друштва" да одговоре, како би им се позив игто пре послао ; и 3. она, која нису одговорила на позив, да што пре одговоре. Умољавају се уредништва свих српских листова, да изволе донети ову белешку. Коетакдннка Штрови$. радензца у граду изгубила је своју раденичку књижицу Бр. 269 и моли ко буде исту нашао да је донесе у уредништво малих новина. Божз псмози. На познати апел, да се помогне манастиру Хилендару — срп ској царској задужбини у Св. Гори поред пријављених око 50 душа, да желе посетити овај манастир пред Св. Троицу, почеле су стизати пријаве за добровољне прилоге. Тако: ! Г. Милош Трифуновић трговац у :тиру из Београда, јавио је писмом Архимандриту Весићу, да жели послати у М-р Хилендар свој прилог, и замолио га, °да му се на 10 дана пред полазак јави ради овога. Нека се хиљаде овакви родољуби, који се сећају српских светих споменика на једној важној тачци, коју су засновали, у славу Божију и славу српскога имена, Св. Сава и Свети Немања 1-ви. Моле се добри људи да следују овоме доброме примеру; имајући
у виду да је све земно пролазио а вочно траје оно што се за славу Божју жртвује Српски Манастир Хи лендар треба и мора бити очуван за Српство на вечна времена. А то за виси колико од Бога, толико и од добрих Срба. ПРЕПИСКА УРЕДНИШТВА Пршатељу, Београд. Хвала на пријатељском саопштењу, да ми моји непријатељи „спремају смрг' и да ће ме „првом згодом гдегод из прикрајка џарнути и просути ми древа." Ово није први пут да слушам таке претње. Није ништа немогуће да се оне једног дана и остваре, нарочито када ме ти тако „на часну реч" увераваш, како си у извесном друшгву слушао где се о томе поверљиво говори и та ми се чаша са сигурношћу спрема." Шта ћу? Ако има људи, који су уверени да је спас Србије у томе, да се моја »црева проспу«, нека најпосле и тако буде. Ја сам човек, који је већ претурио педсету преко главе. Још коју годину или живети или не живети — то не чини много. Бар за ме, који сам већ 2—3 пут имао прилике да завирим у свој отворен гроб, то није ништа страшно. Наравно, живот није никоме на одмет, па ни мени. Али из ове коже ја не могу у другу. Ја сам новинар и имам своја лична уверења и њих ћу исповедати и проповедати до последњега дах а свога. Ако то једног дана платим „цросипањемцрева" својих, нека и то буде једна жртва за слободну проповед својих уверења. Само ,они што »просипљу туђа црева« треба да памте ону библиску изреку: „каквоммером мерите, онаквом ће вам се и вратити". Ко просипа, дакле, туђа црева, треба да буде спреман, да се исто тако једног дана проспу и његова рођена. Ако г. г. Љуба Живковић, Пашић, Продановић, Савићи и други мисле да могу сербез просипати туђа црева, а да њина рођена остану на миру, онда су они у великој заблуди. Мирољубиви грађани могу донекле још и трпети кад им туђа обест разбија прозоре и затрпава домове каменицама. Али ако ствар дође до „просипања црева ', онда ћемо у брзо видети да ли имају црева и они, који хоће да просипају туђа црева. То 1е све, драги пријатељу, што ти могу одговорити на твоју пријатељску поруку, да се чувам јер ми се спрема мучко убиство. Пера Тодоровић. „Брату Црногорцу/ Примили смо ваше писмо, у коме исправљате нашу вест о смрти црногорског ђака Вожа Поповића, и о овој ствари проговорићемо у једном од првих бројева. Том приликом изнећемо и ваша саопштења, па ће се тада ваљда раз бистрити и то, од куд убијени да се нађе чак пред „Албанијом," када је. како и ви тврдите, пао убијен код Делиске чесме.