Мале новине

грађе М.устафа маше). Дрскост покушаја доказује оклолност, што је тај депо само неколико стотина метара од стана варошког команданта и страже. — У округу петрићском (санџак серески, вилајет солунски) опет су сељаци једног бугарског села убили двојицу турских порезника. Бојећи се казне, сви мушкарци побегли су у планину. — У селу Порој (округ демир-хисарски, санџак серески) ухапшен је један бугарски првак, јер је крио познатог усташког вођу Алексу Порофлува, који је султану послао једно писмо и извршио последњи железнички атентат — Трупама и жандармерији у Једрену дата је иста дозвола, као у три маћедонска вилајета, да при потери за четама и појединим члановима комитета, као и у другим приликама, употребе оружје, не тражећи, као што је било раније наређено, најпре дозволу претпостављеног команданта или власти. Атина. Како грчки листови јављају, влада је из Трикале (Тесалије) добила саопштење, да је 'ухапшена једна бугарска чета од 27 људи под вођством Папастефана и Папафотија. Ухапшени су у једном млину код Ка лабака, који припада манастуру Св. Стевана. Чета је била наоружана и хтела је прећи преко границе у Маћедонију, али су је полициЈа и жандармерија изненадиле. Код чете је нађечо 28 Грасових пушака, 3000 метака и новаца. Све је узапћено и с ухапшенима пренето у Трикалу. | Консул Шчербина Цариград. На парастос пок. консулу Шчербини руско посланство није никог позвало од Турака. 31. пр. м. после подне министар војни Риза паша посетио је руског посланика Зиновјева и изјавио му саучешће. Неистинита је вест да је руски посланик већ добио задовољење и накнаду .за атентат на Шчербину, С турске стране сад веле, да Шчербинин убилац мора бити обешен Турска Цариград. Грчког отправника по-_ слова Потина који је од одласка грчког посланика Мавро „кордата на до доласка новог посланика Грипариса заступао Грчку, султан је примио у аудијенцију*и том приликом изјавио му своје задовољство због добрих односа између Турске и Грчке, као и због закључења грчкотурског трговинског уговора. Потин је одликован орденом Османије друге класе. (3 Април) Цариграл. Министар спољних послова одговорио је српском посланику Грујићу, да не постоји никаква опасност да ће Арбанаси напасти на српску границу. И ако су Арбанаси раздражени агитацијама маћедонских комитета ипак постоји оправдана нада, да ће се после предузетих мера од стране Турске, опет успоставити пормални односи. — Убица руског конзула Шчербине ссуђен је на смрт, али ово још није званично саопштена руској амбасади. Берлин. „Норддајче Алг. Цајтунг" јављају да се, према лекарском савету, царица мора

одрећи путовања у Италију с царем. Алжир. Лубеје приспео овде, бурно поздрављен од страних ескадра. СЛУЖБЕНИ ИЗВЕШТАЈ (свршетак) Сузбијена са овога места, руља се вратила натраг. У повратку разбијала је прозоре и фирме на уредништвима: „Малих Новина", „Слоге", „Вечерњих Новости", „Срп. Независности" и ,ХХ. Века". У ово последње уредништво, пошто је обила врата, продрла је и унутра, све полупала, поломила, хартије и намештај изнела и спалила, за тим се уставила на простору између Калемегдана и околних зграда а делом и у Кнез-Михаиловој улици, У овоме моменту, придоласком нових група, руља је бројала преко 5.000 лица. После овога, што је већ учинила, ова руља већ више није имала физиономију безазлене демонстрације. То је била разуздана гомила, која је већ манифестовала своју готовост да упада и у злочин, да насрће на туђу личност и на туђу имовину и да ову упропашћује и уништава. Позвана дужношћу и законом да се стара о сигурности грађана, а са оправданим уверењем да руља може оно што је отпочела и продужити, Управа је, у цељи заштите личности и имања грађана, позвала у помоћ оружану војну силу, те да она, под заштитом ове може извршити своју дужност, т. ј. да може искупљену руљу растерати, а коловође, који поред осталога, имају одговарати и за причињену штету, похватати. Кад је војска изашла у варош, у првоме реду, за растеривање руље, употребљено је најбезазленије. средство, које се у сличним приликама и на другим местима, у културном свету, употребљује; шмркови с водом. Али је руља врло брзо ватрогасце са шмрковима растерала, бацајући на њих силно камење. Опијена овим успехом, руља се затим дрзнула, да са овога места, на коме је она била, отера и полициске органе. Из неколико хиљада руку летеле су каменице, како на чиновнике тако и на жандарме. Члан кварта варошког г. Радивоје Остојић био је повређен а писар г. Коста Туцаковић сав је изубијан. Неколико жан дарма поређени су, неко теже неко лакше. Под кишом од камења, пол. органи остали су Више одједнога сата. Они, нису смели напуштати места, јер се руља није хтела разилазити. У томе се почео хватати и сумрак. Под заклоном већ наступелог мра ка, један из руље пуцао је на органе власти и из револвера. Пре тога ватрено оружје није нигде употребљено. И ако је жандармерији била изд а та нс.;;.;;сжа наредба, л°, бсз велике нужде и потребе т, г у~С7ребљаоружје, ипак се употреба овога апсолутно н:;Је могла спречити. Ка менован- а гађана из револвера жандармерија као позвана, морала је на жалост, и сама употребити ватрено оружје. Но као поуздано може се тврдити, да је жандармерија у опште ватрено оружје употребљавала у ветар, сем неколико случајева, који су, без сум-

ње, морали бити у личној одбрани. Иначе, од неколико стотина метака, који су избачени у масу од 5—6000 душа, зацело би пало много више а не само 10 колико их је у истини обрањено, По чл. 32. закона о жандармерији и члану 18. правила за вршење жандармеријске службе, жандарм може употребити оружје: 1. да одбије од себе или другог лица управљен удар; и 2. да савлада отпор, који се на леп начин не може савладати. После овако варварског понашања руље. какво је напред изложено, акција власти морала се појавити као неопходна. Због већ поремећеног реда у вароши, органи влисти морали су безуловно захтевати, у смислу тач. 62. полициске наредбе од 26. јуна 1902. год. Бр. 18324. да се руља разиђе, што она не само није хтела послушати, већ се тој законитој наредби и одупирала. Употреба оружја од стране жандарма, противу руље која је њу каменовала и чији се отпор никако , није могао на леп начин савладати, може се сажаљевати, али јој се не може законска исправност порицати. Што је до тога дошло, може секривити само руља: што се није повиновала законитим наредбама власти и разишла се; што је противу органа власти дизала руку ; и што је противу њих чак и ватрено оружје упо, требила. У овоме метежу сем означених чиновника и жандарма, повређени су још и Мијаило Бркић, жандарм. п. наредник; Радосав Јежић жандар редов, Обрен Симеуновић, жандарм редов, Никола Рашић, жандарм. редов, Никола Кукаљац, жандарм. редов, Сава Стојковић, жандарм. редов, Чедомир Милосављевић, жандарм. редов, Светозар Лазић, жандарм. редов, Радиша Ниџовић, жандарм. редов, Милија Несторовић, жандарм. редов, Тимотије Вељовић, жандарм. редов, : Тодор Стевановић, жандарм. редов, ВасилиЈе Радомировић, жандарм. редов, Радомир Богдановић, жандарм. редов, Христифор Савић, жандарм. редов, и Бранко Урошевић, жандарм. редов. Из групе метежника пак страдали су 1. Светислав Крстић столарски калфа; стар 18 год. из Београда. Овога је убио жандарм, оног истог тренутка, кад је и он истоме жандарму г.ттчру тсаменом разбио. При секцији на његовим длановима нађени су трагови од употребе каменица; убијен је пред Управом Монопола; 2. Божа Поповић, Црногорац, ђак св, савске вечерње школе, стар 22 год. Убијен је код „Гранд Хотела« па га је друштво однело код кафане „Албанија" на Теразији и ту оставпли мртва; 3. Илија Аврамовић, књиговођа Најдлингер-, родом из А. Угарс::з. с~-^ ^б година Умро у болници од поБрзле: 4. Живојин Петровић. Мс .турант, родом из Београда. стар 2^ година, раљзч лако ; 5. Мијаило Павловић, ђак V. оазрег;.?. г;-;:.;«азије из Београда, стар 16 година, рањгн : лако ; 6. Лазар Ристић, пиљар, родом ; из Турске, стар 21. годину, тешко рањен; 7. Ђорђе Шевић, трговачки помоћник, из Блазнаве, округа крагујевачког, тешко рањен ; 8. Божидар Катић, слуга, родом из Крушевца, стар 16 година, лако рањен ; 9. Вла-

димир Јанковић, тракслер, родом из окр. смедеревског, стар 16 година; и 10. Милош Новаковић, шлосерскии калфа, родом из А. Угарске, 19 год. стар, тешко [рањен. Као нешто обично у оваквим приликама, пала је и једна невина жртва: Живка Матић, служавка овдаш., која се у пролазу задесила на месту метежа, обрањена је и умра у болници. Више нико није погинуо а не зна се ни да је још који повређен. Бр. 11554. — Од стране Управе Града Београда, 30. марта, 1903. год., у Београду. 1 ' ' ®@©градеке вести Аудијенција. Г. Светозар Бедотрепић, трговац и цреседник општине крушевачке, имао је част јуче у 4'/ 2 часа под поцне бити примљен у засебној аудијенцији од Њ. В. Краља, а по том у 5 1 /, часова и од Њ. В. Краљице. Преседници судова. Извршен је избор преседника првостепених судова и постављени су : у Алексинцу Велимир МилојкевиЕ, за варош Београд Љуба Д. Јовановић, у беогр. окружном суду Петар Пачић, у беогр. трг. суду Ђорђе Несторовић, у Ваљеву Милан Деспотовић, у Врању Живко Ђорђевић, Г. Милановцу Драгутин Милићевић, Зајечару Тодор Спасојевић, Књажевцу Јован Ж. Јовановић, Крагујевцу Таса Кузмановић, Крушевцу Чедомир Човић, Лесковцу Лазар Јосимовић, Лозници Љуба Обрадовић, Неготину Јован М. Јовановић, Нишу Милош Чупић, Пироту Сава Врачевић, Пожаревцу Будимир Маршићанин, Прокупљу Стеван Каравезић, Смедереву Љуба Романовић, Ћуприји Илија Филиповић, Ужицу Сава Ђукић, Чачку Стеван Б, Божовић, Шапцу Сава Пиперин. Избор судија првостепених судова још није извршен. Дворски лиФорант. Акционарска грађанска пивара у Штајнбруху имала је част добити титулу Краљ. Срп. Дворског Лиферанта. Ова пивара, чувена са свога доброг пива, овим је одликовањем само утврдила овај заслужени глас. Забраазни лисгови. Управа града Београда забранила је синоћни број „Народног Листа" и јутрошњи броЈ „Српске Заставе". На данашае-м вучеву четврте класе 25 кола пао је главни ггодитак од 40.000 дин. на Број 19105, који је продат из колектуре Јакова Д. Русо овд. мењача. Народш' луз',ј. Указом Њ. В. Краља одобрено је министру финансија да из партије на ванредне државне потребе за 1903, год може издати 3000 динара Народном музеју за извршење започетог посл;„ око ископавања \Чттасшт-а. повишицз. Указом Њ. В. Краља одобрено је министру финансија, да на основу чл. 31. закона о државном буџету може издати 1470'82 дин. Учитељској школи у Алексинцу за исплатујјпериодске повишице Чедомиру Марјановићу, професору исте школе; а 874'40 дин. за исплату периодске повишице Павлу Мајзнеру професору исте школе. . . — ■