Мале новине

други. Она зна како она својим политичким противницима неће ништа да призна, неће нигде да попусти, неће да стукне ни пред каквим фактима и доказима, па мисли да тако морају радити и сви остали. Она зна како је њој сваки поступак, свако дело, свака творевина и сваки корак данашње владе црн и мрзак ; она зна кзко она сербез оптужује и напада таква дела владина, која носе на себи печат несумњива родољубља, успеха и напретка, па јој никако не иде у главу, како ми можемо рећи и признати, да је прошла Скупштина урадила и што год добро!.... Јадници! Па баш ту и лежи огромна разлика између нас и вас, што ми ценимо дела непристрасно и објективно, меримо саму ствар и ценимо је по вредности њеној, без обзира ко је ту ствар учинио, и да ли је то дело нашега политичког пријатеља или противника. Ви пак, радите сасвим обратно. Вама је све црно и зло, што ураде људи ван вашега табора. Да садашња влада скине звезде с неба, да сутра Цариград освоји, ви јој ни то не би признали као добро и родољубиво дело. И ту би ви нашли какво „издајство^ и „неверство" према „великим интересима отаџбине"!.... Тако раде сви политички пакосници и сметењаци! И онда је сасвим природно, да таквим накаретима политичким мора кзгледати и чудно и непојмљиво, кад виде како други непристрасни људи поштено и непристрасно цене дела својих противника, осуђујући оно што је за осуду, али и признајући оно шта је за признање! Само немојте се баш много поиосити и хвалисати тим нашим »признањем.« Памтите ону народну, да и »ћорава кока понекад нађе зрно!« То је једно. А друго, ваш главни рад на финансиском пољу најбоље се огледа у вашем грађењу и трошењу буџета за време ваше владавине. ПОДЛИСТАК

Једно Дророчакство (историски роман из српске прошлости) књига II. (71) 19. Народ и чиновници. „Овај прсглас свој Народна Скупштина доставља намеснику књажевском, с тим, да ће народ сматрати за издајство, ако се ири ступаљу књаза Милоша на владу мимо овог приступило буде; и за то ће се на првој идућој Скупштини попечитељи на одговор узети, ако се ово решење народно ма под којим видом повреди: јер треба једном за свагда да се зна, да није народ ради чиновника, него су чиновници ради народа, нити ико

А шта сте и како ви ту радили и пословали то тек имамо да видимо. И то ћемо видети за који дан!

Нови апостоли (допис „ Малим Новинама") ВрпЊв, 8. априла. Свака наша варош има сваког дана по нешто ново, што све занима, чини сензације, често и духове узбуњује. Тако и Врање ових дана ускршњих непрестано говори, распитује и интересује се о новим апостолима, који су се ненадно сабрали из разних места у селу Лукову као неки избраници, послати од виших сила. Село ЈЈуково удаљено је два сата од Врања. Пре две године неки Димитрије дечак из Врања, рођен од непознатог оца, усни, или као што он вели, прикаже му се у сну, да оде на извесно место где ће наћи закопану цркву. Он то одмах саопшти својим познаницима и с њима се крете до села Лукова и у једном шумарку назначи место где треба копати. После извесног копања наиђу на рушевине и темељ цркве. Данас је ту нодигнута црква луковачка. Сада велике недеље почели су се скупљати људи из Врања и разних места опет на извесним рушевинама у селу Лукову, говорећи да их гони нека невидљива сила да се на томе месту скупљају, да је ту закопанај круна цара Лазара. Већ их има на броју седамнаест, међу ко-> јима има и три жене. Испијени, измучени глађу, седе већ неколико дана и ноћи на тим рушевинама сугерирани идејом, да ће пронаћи неизмерно благо, којим ће се Србија одужити. Сви су бледи, замишљени, једу по мало хлеба што им сељани доносе, и пију воде. На питања одговарају врло мало. Траже митрополита и дванаест попова да опоје то место, на коме ће се ускоро благо појавити Једном од њих, врањанцу, умро је брат ових дана; када су га позвали да иде кући, одговорио је, да може натерати народ, да трпи оне да га служе, који га издају. У исто време, Народна Скуиштина моли г. намесника књажевског, да он све нужне и сходне мере учини, како да сви они, који се службе лише буду постављени у немогућност, да сплеткама свсјим народ узнемирују.« Вест о оваком решењу скупштинском муњевитом брзином пронела се по целом Београду, а сутра дан и по целој Србији. Обреновићевци из народа примили су ову вест с највећим одушевљељем, но у толико већа била је забуна и престрављеност совегника. попечитеља и осталих виших чиновника, на које се ова одлука односила. Једини Гарашанин остао је миран и хладан, као да га се све ово није ништа тицало, и ако је овде у

не може, задржава га нека виша сила, поздравио је своју мајку, да каже мртвом брату уз срећан пут и да га је он заменио, да иде на онај свет. Позвали су једну жену из тих изабраних, да своје дете надоји, које је остало код куће; одговорила је, да нико не познаје муке које она трпи и да се не може с места маћи. Морали су јој дете донети, да га на хладноћи, киши и снегу, који ;е ових дана тамо падао, храни својим млеком и мучи својим мукама. Даље уверавају, да ће се круна цара Лазара појавити ако сам незван дође Краљ и три пута сабљом мане и да ће од тада за Србију настати бољи дани. Међу осталим скупљеним има један врањанац, који је раније био ново-верац, затим убрзо се повратио старој вери. Други опет, ио занимању ћевабџија, био је отпадник вере, псовао и грдио све свете, и веру и попове и друго што му је на ум пало; данас седи у Лукову миран као јагње, скрушен и чека покајнички благослов свештеника као најтежи грешник. Трећи је био слуга код једног газде у Врању, и сваког дана после рада ишао је некуд, лутао, и кад год га је газда упитао куда ице, одговарао је, да је се разговарао са неким непознатим човеком. Једнога дана упути се газда и ишао је дуго за њим, док се најзад слуга не врати, велећи опет газди, да га је во дио неки непознати човек, да му покаже где је благо скривено. Поред неколшсо врањанаца има доста сељана из околних села, један крушевљанин и један нишлија за кога веле да је иначе добар газда. Ускршњи празници у Врању беху проведени у разговору о тој новости. Нигде се кола нису могла наћи, свет иде да види нове апостоле, како их тамо називају. Доцније обавестиће.мо опширније наше читаоце, док и полиција буде свршила истрагу, коју је отпочела. Марко Новаковић. ствари баш сн имао џајвише да изгуби и да претрпи. Али то је био човек велика духа, који се умео наћи и у најтежим приликама и умео је савладати своје осећаје и потчинити их разуму. Престрављени советници и попечитељи нису седели скрхптених руку. Чим су дочули за скупштинску одлуку, они потрче на жалбу код преставника страних сила, а нарочито код пуномоћника Портиних — Османпаше и Кабули-ефендије. Тужили су се да је Скупштина самовољно прекорачила границе своје власти; да је про тивно закону поништила њина законита стечена права; да ће оваким радом скупштинским настати неред у земљи и да нико неће бити сигуран у закону заштиту земаљску.

Из срдског света Добротвор. Уважени, велики и позкати добротвор, честита старина господар Исидор Дсбровић из Дарувара, који као што је познато сваке годинеуправи „Привредника" 2000 кр. поклања, поклонио је и ове године у друштву са својим ггријатељима и поштоватељима 4000 круна реченој управи, са наменом да са том сумом разблажи колико толико трошкове око унапређивања српског привредног подмлатка. У лепи пример господара Исидора угледају се — као што је познато — хвала Богу сваки дан све шири кругови, а ми желимо, да честита старина још много много својим поштоваоцима предњачи, и да здрав и чио доживи плодове свога заузимања. А ко не може крупно ни обилато као господар Добровић, та нека се одужује ма како, ма чим, тек нека се свако одужу.је макар некако, нека се преплати макар на „Привредник'" јер је претплата „Привредника" једини стални п редовити извор, из ког треба да се макар деломице подмирују велики трофкови око разних Привредникових по^лова. А ко не може ни толико, „т.ј. ко се не може сам преплатити, (претплата је свега 2 фор. годишње), тај нека нађе макар колико више претплатника, а то може свако, ко само хоће, то може и онај наш најмањи шегрт, ако ваља.

Цз Балканије Располож;ве у Цариграду. „Тајмсу" пишу из Цариграда, да се султан већ умирио и највише се занима својом јахтом, која је поручена код Армстронга. Он је уверен да ће војска. коју је поСлао у Маћедонију и Албанију, тако уплашити Арбанасе, да даље војничке мере неће ни требати. За то је местним чиновницима наређено да уводе реформе, ио могућности не дражећи Арбанасе. Али у неслужбеним круговима не верују у сталност умирења Арбанаса, тим пре што Порта не може стално држати у својим јевропским покрајинама допунску војску од 30 хиљада људи, осим 95.000 људи, који састављају други и трећи армиски корпус у Румелији. А чим се сувишна војска уклони, Арбанаси опетће почеги стару Страни представници ни иначе нису одобравали овај поступак скугпптински. Сада пак, иа оваке тужбе српских советника, почну чинити још озбиљније замерке и књажевски намесник Стевча нађе се у ееликој неприлици. Он је још истога дана слао свога секретара Јеврема Грујића да страним консулима објасни овај корак скупштински и да га по могућству ублажи. Грујић је прво ишао у град Кабули ефендији, који га је био позвао к себи. Од Кабули-ефендије Грујић оде руском консулу, пуковнику Милошевићу, па је онда отишао француском консулу Десесару, а под ноћ опет се вратио Кабули -еФендији, а за тим посетио енглеског, пруског и аустриског консула. (НаставиКе се.)