Мале новине

Не верујете ли, ево руке, дајте да се кладимо!.... у што год хоћете и како год хоћете!...

Из царода Арнаутоки капад. Из Куршумлије нам јављају, да су Арнаути прешли 7. о. м. границу код Вукојевца и да су убили у путу Видака Милинковића из истог села. Сутра дан, 8. о. м. у 11. сах, пре подне онет су прешли нашу границу и у Орлишту — на нашој страни — убили Данчу Перића из села Кртока Орлиште је на 1000 метара удаљено од границе и налази се на земљишту Краљевине Србије. Арнаути су Данчи однели Пибодијеву пушку и барут. На месту, на коме је Данча погинуо, нађене су неколике чауре од пушака Мартинака. С погинулим Данчом ишао је и Пера Срећковић из села Кртока. Он је видео на десеторицу Арнаута који су пуцали на Данчу, од чега је и погинуо. Арнауте су видели и наши трупни војници и то су их видели у тренутку кад су се преко границе враћали на своју, турску страну. Ови су Арнаути пребегли на своју страну између пирамида 466 и 467, па се помешали с већом масом Арнаута који су се налазили у близини границе.

Из срцског света Из Гацка (Херцеговине) пишу нам 1. априла: Поштовани госпо ;ине уредниче ! Замолићу Вас лијепо, да ми дозволите, да у Вашем цијењеном листу неколико ријечи речем, које су излив народне љубави у овом крају, према нашем младом свештенику г. Спири Старовићу, који је од народа у овом крају дочекан и предусретнут са највећом љубављу. Он је син једне часне порвд це у Гацку Богословске науке свршио је у Београду године 1899. а по свршетку богословскич наука, повратио се у Кршну Ерцеговину са пуно воље и љубави, ла верно, часно и поштено послужи своме роду. У Ершанј Ерцеговини учитељевао је три године и то у Коњицу и ЈБубињу на опште народно задовољство На један мјесец дана пред смрт покојног митро

полита Серафима, предаоје молбу за рукоположење, а уједно је и народ за њега најсрдачније молио. И пок. митрополит Серафим уважи молбу народа и ријеши, да Старовића рукоположи. Али неумитна смрт отрже са ово.га свијета доброга Архипастира Серафима, који жељаше виђети Старовића као свештеника у Горњој Ерцеговини. За то пошље смрти митрополитове испуни његову жељу, Виеокопречасна Конзисторија Мостарска, која Старовића препоручи најтоплије сарајевском митрополиту г. Мандићу и овај Старовића рукоположи 23. фебруара за пресвитера, и тако спада наш млади свештеник Старовић најљепше дјело у винограду Господњем, где је баш и била велика оскудица у свештеницима. На завршетку српско Вам поздравље од Вашег ггоштоватеља Граничара. Помо^ Нбвесивцима из Америке. Родољубиво Српско - Словенско Добротворчо Друштво у Анаконди-Монтани у Америци, прикупило је од својих узоритих чланова прилоге за своју пострадалу браћу Херцеговце у суми динара 580"50 у злату, и послало их Одбору Друштва Српског Јединства у Чикагу, да их пошље где треба. Одбор Друштва Српског Јединства упутио је горњу суму у Београд г. Марку Вулетићу, да их преда овдашњем главном одбору за прикупљање прилога за пострадале Невесињце, што је г. Вулетић и извршио. ЈБубав наше браће Срба и Словена у згуђини, обрадоваће не само херцеговачку сиротињу, него и сваког Србина, који у пуној мери појима дужности према својем народу и српској Отаџбини.

Ј4з Балканије Забрана. У Џумаји и другим маће донским црквама није било дозвољено служити ноћу на велику субогу и Ускрс. СфБ погинуо. Из Дубнице јављаЈу 6. о. м. софиском „Дневнику-; Шпијуни су 27. марта издали чету Мичмана Тодора Сајева, те је он после кр вавог боја пао од непријатељског куршума и после 24 сах. 28 марта

умро. Тело је његово спасено те није пало у руке Турцима. Од устаника су погинули тројица.

Из бела света Смрт Карла Мајера. У Абацији преминуо је ових дана бечки новинар и унутрлњи сарадник „Нове Слободне Пресе" Карло Мајер. Мајер беше у млађем добу своме војник. Свршио је винернајштатску војничку академију и ратну школу, те је као хусарски ритмајстер придодат ђенералном штабу. Када је године 1876 избио српско-турски рат, „Нова Слободна Преса" послала је Мајера као свог извештача у турски табор, одакле је из стана Абдул Керим паше слао из^ вешћа своме листу. Мајер беше „Пресин" извештач и у руско-турском рату, а пратио је окупациону војску ђенерала Филиповића у Босну. Четврти пут беше Мајер „Пресин" ратни извештач у бокељском устанку 1882. год. када је тражио онамо ђенерала Јовановића. Од оног доба Мајер беше унутрањи сарадник „Нове Слободне Пресе" све до своје смрти. ТЕЛЕГРАМИ (9. Април) Маћедонско питање Цариград. У Портиним круговима говори се, да је прекјучерашњи министарски савет решио, да се против упорних Арбанаса;скопскога вилајета предузму војничке мере. Ова је «длука санкционисана, после чега су издате потребне наредбе. Цариград. Осим пете редифске дивизије другога корпуса у Коњи м»билисане су и осталах пет малоазиских бригада трећега корпуса смирнанског. Цариград. Тек су сад стигли поуадани извештаји о експедицији жандармериског команданта скадарског вилајета Есад паше против католичких брђана Ксела. После првог неуспеха и бегства вође Марка Кули, Еса I паша упустио се у преговоре с појединим барјактарима. Пошто већина од њих, и ако неуредно, прима од Порте субенцију и пошто међу

на њу скупљен и подигнут сав гнев и зор данашње владе. Та, за Бога, друге опозиционе листове полиција ил закачи по малко или их никако и не закачиње, али њу, „Српску Заставу", — просто да сможди! Да може — душу би јој извадила! Али сав тај зор и јуриш ђенералове полиције „јуначка" „Срп. Застава" просто и не зарезује! Њој све то баш ,,ни у фрштец"! На против, она објављује свима и свакоме, објављује јасно и гласно, како се решила ,,тврдо и непоколебљиво," да ,,до краја истраје на путу, који је изабрала у интересу отаџбине." Истина, тај је пут „трновит," и скопчан с великим „неприликама" и ,,тешким жртвама." ,,Јунаци - ' око ,,Срп. Заставе" све то „знају унапред," али људи су се решили да рољају напред, и ту их сад „апсолутно ништа није у стању задржати" на путу којим су наврли!.... Они ће нанред, све једнако напред, а г. ђенерал нека одозго пуца и стреља колико му драго!.. Тако се ето јуначи и хвалише „Српска Застава/' у чланку ,,Опет о забранама," а у 76. броју своме. А ми ево слушамо сва ова хвалисања и гледамо сва ова обадања њена и на све то ми имамо само једну реч и један кратак и јасан одговор, који гласи овако: Сва ова хвала а цело ово јуначење „ Српске Заставе Ј трајаће само дотле, док њеним госама не понуде власт и масне власничке положаје. Атадаће ,,јунаци" око „Срп Заставе" у једном тренутку заборавити и своје данашње ,,слободњаштво" и свој ,,демократизам," и „изабрани пут" и ,свету службу отаџбини," па ће наћи да се ,,интересима отаџбине" најбоље служи тако, кад се они дочепају што веће власти и господства! Ето тако ће се завршити сва ова ваша данашња слободњачка и демократска хука и бука по ,,Срп. Застави"!

ПОДЛИСТАК

^здно ДророчанстЈХО (историски роман из српске прошлости) књига II. (72) 19. Народ и чиковници Свуда на тим местима Грујић је блажио утисак, учињен скупштинским решењем, и старао се да ствари прида мањи значај. Али расположење, које је Грујић нашао код страних преставника, није ни мало било повољно за Скупштину. Сви консули осуђивали су онако решење и налазили да Скупштина хоће да .забаса странпутицом. Под утицајем жалаба и тужаба српских чиновника, страни представници спремали су се да сво-

ј јим владама пошљу врло непој вољно мишљење о српским ствај рима да јаве како је у Србији | настала анархија. Тако су говорили сви страни представници; само се Кабулиефендија изражавао умереније и блаже. Али и то је долазило не због његовога бољега уверења о Србима, већ отуда што је Турчин био опрезнији и лукавији. Видећи све то, Јеврем Грујић трудио се да ублажи сгрого расположење страних преставника и да оправда поступак скупштински. Он је уверавао консуле да Скупштина овим својим решењем не намерава да гони чиновнике, већ једино да спасе земљу од њиних интрига. Управо, Скупштина се боји рђавога утицаја оних чиновника, који су иод прошлом Карађор-

ђевићевом владом имали сву власт у својим рукама. Својим решењем Скупштина је наредила само то толико, да се од тих чиновника привремено одузме власт док књаз Милош не стигне у Београд и не прими управу земаљску потпуно у своје руке. Тада ће он решити и сва ова питања о останку у служби појединих чиновника, чију је власт Скупштина сада привремено обуставила. Тако је говорио Грујић и тако је правдао поступак скупштински. Али. страни консули памтили су још врло добро онај прошлогодишњи закон Етем-пашин, којим је бајаги решена завада између советника и кнеза Карађорђевића. Тим законом дато је право чиновницима да се против књаза жале Порти, и консули су желели да тај закон

важи и даље. Али Грујић то није допуштао. Он је бранио право васпостављенога књаза, који пуноправно унравља земљом и који једино може пресуђивати о примању и отпуштању чиновника из службе државне. Кад су све ово чули и кад им је Грујић објаснио да српски народ о" ; овога права свога и књажевог цикад одустати неће, онда су се и консули с тим помирили и својим су владама послали блаже извештаје. Јавили су само толико, да је Скупштина неке више чиновнике пенсионовала, а књажевскога намесни ка Стевчу Мијајловића молили су, да се отпуштеним саветницима и попечитељима одреди ника пенсија и да их не остављају празних шака. (Наставиће се.)