Мале новине

Сос8 *ија. Овде сматрају као неистиниту вест да је рањен Сарафов. Он није ни учествовао у борбама, но сад бајаги организује концентрацију јаке снаге за напад на варош Битољ. Ломдон« Одговарајући на једно питање о стању у Маћедонији, парла ментски подсекретар за спољне послове Кранборн рекао је, да су последњих дана посланици Аустро-Угарске и Русије поновили озбиљне преставке о брзом и неизоставном извођењу разаих рефорама, и да су преставници осталих сила потпомогли те преставке. Ради скорог наименовања јевропских официра за реорганизацију жандармерије, енглески је посланик ту скоро учинио преставке на Порти. Говори се да узети швсдски инструктори, али нема никаквих даљих поузданих извештаја. Шилано. Јуче после подне био је у позоришту Фосати митинг у корист Јермена и Маћедонаца. Митинг је акламацијом усвојио дневни ред, у коме се изражава жеља да силе нађу срества да се патњама Маћедонаца учини крај. Немачка Берлин. Државни сабор ће пре свршетка сазива имати још велику царинску дебату Посланих гроф Лимбург Штируж поднео је интерпелацију, која гласи: Је ли државни канцелар готов дати обавештење, кад ће се отказати садашњи трговински уговори? Очекује се да ће се поводом ове интерпелације развити дуга /ебата, која ће почети још сутра. (16. Април) Царигр ад. Абдула Сабри, кајмакам у Ђаковици, наименован је за кајмакама у Велесу. Рифат беј, кајмакам у Кочисару, наименован је за кајмакама у Ђаковици. г»*8»!иЈа1 Гласови о тобожњем сукобу између турских и бугарских трупа на граници потпуно су неосновани. Никаквог сукоба није било, а гласови о томе по свој прилици су потекли отуда, што је један батаљон војске отпутовао из Софије да појача пограничну стражу. ■"'етгрдасрад. „Руска Телеграфска Агенција" јавља да су измишљене све вести о некаквим рускимусловима заповлачење из Манџурије. Руске намере у том поглецу нису се измениле. садањи преговори с кинеском владом могу циљати само на то да се утврде средства којима би се обезбедио мир после одласка руских трупа. Русија не мисли правити никакве сметње иностраној трговини. СКУП СЛАВИСТА 10. априла био је у велико.ј дворани петроградске Императорске Академије Наука скуп руских научника слависта под преседништвом преседника Академије великог Кнеза Константина Константиновића. Скуи је сазван ради израде програма и одредаба за скуп специјалиста словенске филологије и историје, који организује одељење руског језика и књижевности Императорске Академи-

је Наука. Покрај преседника заузели су места преседници будућега скупа академци И. В. Јагић и В. И. Ламански. На скупу је-било око 200 руских научника с разних крајева. Пошто је скуп отворен, преседник одељења за руски језик и књижевност А. Н. Веселовски објавио је, да су за почасне преседнике будућега скупа изабрани неколики руски научници с разних руских университета и српски изванредни посланик и пуномоћни министар на руском двору г. Стојан НопакоттК. За тим је И. В. Јагић објавио, да је одбор за организацију скупа решио, да се радови искупљених руских научника поделе према пословима будућега скупа на шест секција: 1. за питање о организацији скупа преставника* славистике; 2. за питање о словенској енциклопедији; 3. за питање о црквено-словенском језику; 4. за питање о словенској библиографији; 5. за питање о издавањуцрквен■:-словенских споменика; и 6. за иитање о књижарници. Разматрајући задаће будућега скупа словенских филолога и историка, И. В. Јагић је рекао, да је скупу циљ да помаже развитак и напредак славистике. Скуп ће расправљати како општа питања о славистици, тако и засебна питања појединих грана њених, а имено : о језику, књижевности, етнографији, историји и старинама. У ред таких питања, која су на првом реду и која треба заједнич" ки претрести, долазе питања: о састављању енциклопедијеславистичке; о састављању упоредне граматике словенских језика; о састављаљу упоредног или етимолошког речника словенских наречја; о састављању старо-црквено - словенског језика; о обради и систематском издавању споменика старо-црквено-словенског језика; о разради ћирилске, глагољичке и латинске (словенске) палеографије; о изради целисходних програма I за прикупљање дијалектолошког, етнографског, археолошког и археографског материјала; о изради етнографских и дијалектолошких карата словенских земаља и народности; о објављивању споменика словенске писмености и историје, које се чувају по манастирима и приватним збиркама ; о издавању описа словенских рукописа, који се чувају у библиотекама, музејима и архивама; о цели. сходном раду на бпблиографији славистике: о организацији нарочитих експедиција и колективних предузећа за издавање словенетва; о жељи да се има књижница где би се прибирала сва научна књижевност о словенству; о побољшању услова науч ног општења међу словенским науч ■ ницима; о издању потпуне збирке дела Добровскога ; о систематском издавању података арапских писаца о Словенима; о прибирању материјала за гласоудар у чакавским наречјима српско-хрватског језика, Осим тога, на скупу ће се покренути питања: о еловенским елементима у немачком језику; о звучним особинама немачких речи, које су позајмили Словени; о готским елемен- ■ тима у словенским језицима; о словенском Богослужењу у границама садашње Маџарске; о ћирилским писменима дометцима ча латинским рукописима; о насушним задаћама словенске историјографије ; о утицају

Византије, Италије, Германије на државни и друштвени живот Словена; о паралелним појавима у политичком, црквеном и друштвеном животу словенских племена; о утицају писане књижевности на народну литературу у Словена; о народним елементима у књижевности појединих словенских нароца; о пореклу руског и југословенског епа; о народним и иноземним елементима у 'словенској уметности и т. д. Извештаји и расправе будућега скупа, читаће се на свима словенским наречјима, а тако исто и на немачком и француском језику. (Свршиће се) =- : «о°ОМКиеу>Б>«->^СТЕЧ А Ј ЗА НАГРАДУ ИЗ КЊИЖЕВНОГ фОНДА АРХ. НИЋИфОРА ДУЧИЋА ЗА 1903 ГОД. Према завештању оснивачеву да се из прихода његова књижевна фонда сваке године награђују расправе или монографије или цела дела из српске историје, географије и етнографије у опште (садржина списа не може бити политичке природе)," Џ. на основу правила о овој задужбини, одбор који њоме рукује 'расписује овај стечај за награду најбољега списа: 1. Ове године наградиће се најбољи сиис из области наука обухваћечих другом групом,. т. ј. из географије српских зелигља и српске етнографије у опште. 2 Величина је награде за ову годину девет стотина (900) динара у сребру. 8. Спис треба да изнесе најмање шест штампаних табака средње осмине. 4. Награђени спис је својинапишчева, али се мора штампати у оном облику, у ком га одбор за награду буде одобрио, и у оноликом броју примерака, колико најмање одбор буде одредио. Писцу ће се награда издатикад поднесе Академији 50 штампаних примерака награђеног списа. 5. На натписном листу награђеног списа стајаће „Наградила задужбина арх. Нићифора Дучића", а испод тога слика завештаочева. 6. Непримљени рукописи не враћају се писцима. 7. Писци који желе да им спис буде награђен из овог фонда треба да га пошаљу Срггској к"раљ. Академији најдаље до краја децембра ове године. 8. Списи се могу слати и под пишчевим именом и без тога; у овом другом случају писац је дужан ставити знак на спису и исти такав на завоју затвореног пиема у коме ће бити име његово, 9. Штампани списи не могу се поднети за награду. 27. марта 1903. год. у Београду. 0 д 6 о р за ДуЧИЋЕВУ ЗаДУЖБИНУ.

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ СЈвечана ауд^јенција. Његово Величанство Краљ благоволео је примити у уторак 15. о. м., у подне, у присуству Заступника Министра Иностраних Дела, Министра Грађевина, у свечаној аудијенцији новонаимеиованог Изванрздног посланика

и Пуномоћног министра немачког Г. од Фоигтс-Реца. Предајући Његовом Величанству Краљу писма којима га Његово Величанство Цар Немачке акредитује за Свога Изванреднога посланика и Пуномоћнога министра, Г. од Фоигтс-Реца поздравио је Његово Велич 'нство Краља усбичајеним у оваквим ириликама говором, у коме је дао израза, да ће свима силама настојавати, да се учврсте пријатељски и усрдни одношаји, који на срећу постоје између Србије и Немачке. Његово Величанство Краљ, примајући акредитивна писма, изјавио је, да исКрено^жели, да се односи пријатељства између обе земље не само и даље одрже, него све поспешније развијају. Затим је Г. од ФоигтсРеца имао част бити примљен у аудијенцији од Њеног Величанства Краљице. Његово Превасходство Г. Посланик допраћен је и дочекан у Двору, и испраћен из Двора почастима које припадају његовом виеоком чину. Ггшс. Синоћ, доцкан у ноћ, пронео се по Београду сензациони глас да је јуче око 5 часова по подне Турска објавила рат Бугарској. Вест је прва потекла од неких штампара, али није нашла много вере у публици. Од свуда се одмах чула сумња у истинитост тога гласа, као што се заиста и показао као празна измишљотина. Претн »е српскопл нонзулу. Из Приштине јављају једном пештанском листу, д су Арнаути позвали српског конзула у Приштини Симу Аврамовића да оде из Приштине. Обећали су му, да ће га отпратити до српске границе и да ће дотле гарантовати за његов живот али су тражили од њега, да никуда не сме телеграфисати о овом догађају. Аврамовић је пријавио ову ствар главном инспектору Хилми паши и приштинском мутесарифу на што су учињене потребне мере за сигурност конзулова живота. Лицитација. Стараоци цркве св. Саве на Савинцу, издаваће јавним усменим надметањем у црквеној канцеларији на дан 20 априла у 4 часа после подне, плацеве на црквеном земљишту за точење пића продавање -колача и других продуката за време овогодишње црквене славе. Дом сиротне де<ше. Г ђа Катарина Јов. Голубовића, Г. Вуле Вукотић и г Светолик Бркић, као извршиоци тестамента пок. Јована Го лубовића, бив. пуковника из Ниша, изволели су послати Дому Сиротне Дене 2000 дин. као легат пок. Јована Голубовића. Управа Друштва за потпомагање и васпитање сиротне и напуштене деце дубоко је захвална Г-ђи Катарини, Г. Вукотићу и Г. Бркићу на брзоме извршењу последње воље реткога покој.ника, коме Господ нека дарује рајско насеље Мир пепелу покојнога Голубовића који је себи и имену своме подигао вечити споменик у Дому Спротне Деце. Имт ре-оантно! Врло велики и интересантан програм је вечерас у „Првом Орпеком Орфеуму,* нарочиту побе у односн Краљевић Марко по други пут међу Србима и Позвао га на вечеру, поред врло велпког броја ситних тачака