Мале новине
Тедефон Пере Тодорови &а 136
БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК 17. АПРИЛА 1903. ГОД.
Телефон уредпиштпа 220
ЦЕНА ЛИСТУ: ЗА СРБИЈУ: Годинај 6 мес. I з мес. 18 дин.| 9 дин. | 4-50 д.
ЦКНА ОГЛАСИНА
ПРВА СТРАНА Петит ред 20 н. д.
ЧЕТВРТА СТРАНА Петит ред 10 н. д.
ЗА СТР. ЗЕМЉЕ : Година| 6 мес. [3 мес 40 дин .Ј 20 дин. | 10 д.
ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ ПРИПОСЛАНО ОД РЕДА I д. Рукописи се не враћају Стари број 10 п. д.
ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ: Година! 6 мее. I 3 мес. 30 кр. | 15 кр. | 7-50
Директор и власник II Е Р А Т 0Д0Р0ЛИЋ
КШМЕ 2Е1ТУИ0
БРОЈ 102
1Е РЕТ1Т Ј0УВМА.1
РОД. XVIII
III
III
ДРУШТВО ЗА ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ЖИВОТА Ш РЕНТЕ У БЕЧУ
Жзво Д
бмдакса 31. ДЕКЕМБРА 1902. ГОДИНЕ Приход др.уштва у 1902. год. Дин. 25,041.906-16 Гаранција друштва, каиитал. » 172,301.821-87 Исилаћено до горњег дана » 291,516.938 58
У последњих 26 год. „Анкер" плаћа једнако дивиденду 25°{ 0 од годишњих уплата, лицима осигураним са уделом у добитку; и 3°| 0 од цело= Купних уплаћених премија, лицима осигураним по дивидендном плану В, која се дивиденда може од данас у нашој канцеларији примити. Примедба : Друштво „Анкер" . ради у Србији 42 год. ; оно се прво подвргло закону о осигуравајућим друштвима и прво је друштво које је у престоници сазидало велику палату , Дом Аш <ера", за сигурност осигураника и за украс града Београда. Ђенерално представништво и централна благајна за Краљевину Србију налази се у друшгвеној згради „Дом Анкера", где сваки извештај драговољно даје БЕРНХАРД РАПАПОРТ ђенерални преставник и пуномоћник
148
Друштва Анкера" за Краљевину Србију.
ф ФЛАША ВОДЕ САМО 35 ПАРА ДИН. ф
јф
!< < о < о из <
❖
Краљев. Српски АРАНЂЕЛОВАЧКА
ДвОР. ЛифЕРАНТИ .КОНЗОРЦИЈА
ЈЈг[к©Е1лчка ЈСмевда
&
"4>"
Главцо Стовариште
* КОД Г. Р. Г.ИШ ДПДРЕЈЕВИЋАIIБРАТА У БЕОГРАДУ — ВАРОШ-КАПИЈА
ПРОДАЈА Н А ВИШЕ; Сто Флаша од једнога литра 49 динара
У главном стоваришту и у свима бакалницама кошта ЈЕДНА ФЛАША 55 ПАРА ДИН. Првзне флаше примају ее по 2" нарн дег .
' ! Нашем милом детету Бранку даваћемо четрдесето-дневни помен на дан 24. тек. мес. у цркви Св. Пантелејмона у Нишу, о чему извештавамо пријатеље и сроднике. Априла 1903. год. Лебане. ОЖАЛОШЋЕНИ РОДИТЕЉИ: Наста и Дим. ЛазиЋ, бив. порезник
са осталом родбином.
150
У Смиљеву за издавање од 1. маја ЖВ& 01111 | једап мањи цена 4<.) динара и јдруги већи цена 90 динара. ! 145
показало се да је Порта претрпела апсолутни неуспех у својим покушајима да путем простога убеђења укроти Албанце. Албанци су јавно изразили да не желе послушати мере кротости. Они више воле да Порта
<) о[ сој < I м I и|
ф СТО ФЛАША САМО 29 ДИНАРА ф
СТАЊЕ НА БАЛКАНУ Петроградске Новости донеле су овај чланак; Ево је већ половина априла по старом календару. По маће донским планинама већ је одавно настало пролеће, али онога што су маћедонски комитети обећали још нема и, надајмо се, неће га никако ни бити, и покрај свег упињзња апггатора Судећи по последњкм извештајима, разрешење тога појава састоји се у томе, што комитети више немају срестава да подржавају вештачки створени уста нак. У тим срествима не би било оскудице, кад би корени устанка доиста били у самом становништву Маћедоније. У садашњим приликама тај факат има нарочити значај. Он даје разлога надати се, да ће и овај пут маћедонска олуја срећно проћи. Мање је утешна друга страна питања — албанска, и ако је и тамо, на том историском Косову пољу, стање ствари изгубило првобитни заоштрени карактер. И у Старој Србији и у Маћедонији Ускрс је прошао срећно, не изазвавши устанак, који су прорицали разни политички пророци. Али се за то појавио један непријатан факат;
прибегне извршењу своје претње и пошље у Стару Србију нову војску из Мале Азије. Трећа државна комисија, коју ]е Порта послала да усаветује упорне Албанце, није имала никаква успеха у својој мисији. Ако су се раније комисије вра ћале празних шака, ова се комисија није могла ни вратити, јер су је Албанци задржали у Пећи као таоце. По себи се разуме да казна убице Шчербининог неће повећати веру Албанаца у Порту, но ће само појачати њихово раздражење. Порти остаје само једно; да прибегне строгим војничким мерама те да обузда упорно албанско становништво. У том смислу посланици великих држава дали су јој енергичне савете. У последњој аудијенцији у Јилдиз-Ћошци посланици су се изразили, да док се не сломи отпор Албанаца, немогуће је рачунати на увођење рефорама. Овом је приликом још једном потврђено на делу, да је аустроруски споразум од 1897. као и пре основа све политике Аустрије и Русије у источном питању, и покрај покушаја чињених у последње време с разних страна да се поколеба аустроруски споразум и докаже тобожње супарништво аустриских и руских интереса на Истоку. Изгледа да је Порта увидела сав значај датих јој савета, јер јављају да она прикупља војску