Мале новине

да ј е пожар на пароброду „ Гвадалкивир- наступио уследдинамитске експлозије. Атентатор је ухапшен у Скопљу, Цариград, 18. аирила (Кор. Биро). Према телеграмима који су ириспели из Солуна, има ових ноједииости о динамитским атентатима на педесет тачака вароши и околине. Експлозија динамита у Отоманској Банди проузроковала је пожар који захвати и Клуб странаца и две гостионице. У Клубу се налазио немачки конзул и он је рањен Жандармерија је гонила атентаторе. Метеж је трајао до после пола ноћи. Војска је посела све улице, она чува консулате и државна надлештва. Извршена су многобројна хапшења Сваки саобраћај и трговина су у Солуну сасвим престали. Влада потпун мир. Цариград. 18. априла (Кор. Биро) Порта спрема циркулар Великим Силама, у којем ће да осуди динамитске атентате маћедонских комитета као анархистичке и тражиће одобрење да предузме потребне мере. Говори се да су такви атентати извршени и у Битољу и у другим местима, али је извесно да су све овевестипретеране. Страни амбасадори известили су своје владе и чекају упуства, али су тражили да Порта $ШШђ е Ж* ника, чинећи је одговорном за, њихов живот и имање. Вероватно је да ће се иослати ратне лађе да заштите стрдне поданике. Уверавају да је на бугарској граници отпочела велика »акција маћедонсквх чета, билоје више сукоба, нарочито у планини Малешу. Берлин, 18. априла (Кор. Виро) , Волфовом Бироу« јављају из Цариграда, да је разрушена зграда немачкога клуба у Солуну. Три члана клуба рањенасуједан убијен. Атина, 18. априла (Кор. Биро). Лиегови .протестују против атентата у Солуну које су учинили Бугари. Они се надају да ће Јевропа учиниги крај теревенкама маћеДонских комитета. Цариград. 18. априла (Кор. Биро). Од јуче изјутра ништа се важније није догодило. Није истина да је аустриски ратни брод отпловио у Солун.

ДЕЛА ПРОГОВАРАЈУ! Говорити увек је, лакше но творити! Стога и видпмо у свету увек пуно лепих речи и обећања, а мало лепих дела и творевина. Али, можда, нигде није одозго с висине министарских положаја

падало тако много и тако ле пих обећања, као што је то бивало код нас у Србији. Све наше владе обећавале су много и издашно, али мало их је које су се после старале да та своја лепа обећања и делима искупе. Обично је бивало да се при ступању на владу изађе пред народ с бомбастим и китњастим програмом у коме се обећавају златна брда. Тај се програм раструби по целој земљи; владини листови обаспу га хвалама и величањем, и неко време само се о томе говори: шта је влада све рекла и обећала. Али на томе се та ствар после и сврши. Навале догађаји и распламге се наше унутрашње борбе и заплети партиски, Влада упадне у тај вртлог и наскоро сасвим заборави свој лепи и китњасти програм. Опозиција је неко време опомиње, прекорева и подсећа на обећања, која су јавно и свечано дата. Али, видећи да је све то узалуд, опозиција и сама диже руке од свега и кроз неколико месеци све је заборављено и напуштено — нико се више и не сећа шта је пре неколико месеци обећавано и тако китњасто истицано одозго с висине министарских фотеља. Тако је код нас бивало небројено пута, док, најзад. у јавном мњењу није сазрело уверење, да су министарски програми -- \ г'- " ' , - <1П 1-Т1" . варка и примама, удешена да се њоме згодно примаме и за неко време заваравају неискусна политичка деца. Такве политичке прилике биле су код нас и при крају прошле године, када је високим поверењем Његовога Величанства Краља на управу земаљску дошао садашњи кабинет г. ђенерала Цинцар-Марковића. У опозицији још се унапред злурадо прорицало, како ће „ђералска влада' баш с тога много обећавати, што не мисли нишга испуњавати. Такви су се гласови пуштали, чим се чуло да ће нова влада изаћи с новим програмом. И програм владин заиста се у брзо и иојавио. Али слутње и наде опозиције нису се испуниле. Програм нове владе није био ни бомбаст ни китњаст, он је био кратак, скроман и озбиљан. У неколико тачака влада је побројала неколико најкрупнијих задатака и које сматра као прешну потребу државну, и за које задаје своју јавну реч, да ће их озбиљно и поштено извршивати. Већ одмах, по овој уздржљивости у обећавању, могло се видети да влада истински мисли искуцљивати своју задану реч. И баш за то што зна да после речи треба да дођу дела, она није ни хтела да се много залеће у својим обећањима.

Али, и ако је програм нове владе био уздржљив, ипак је и у њему била једна крупна и важна тачка која је живо интересовала целу земљу. То је био онај одељак владина програма, где се говори о сређивању наших државних финансија, о штедњи „у свима гранама државне управе«. Ту је речено ово : „Краљевска влада ће поклонити најозбиљнију пажњу сређиваињу државних Финансија, на о*нови највеће материјалне и личне рационалне штед ње у свима гранама државне управе, како би се тим успело да се буџет расхода смањи." Ето, то је речено и обећано у владином програму. Но у ко лико је ова тачка била важнија у толико су биле мање наде да ће се она збиља и испунити. Многи, иначе врло озбиљни људи, сумњали су у остварење ових обећања. „Таква су обећања давале све владе ; није чудно шго их даје и ова. Али, као год што је код прошлих влада махом увек остајало само на иразном обећању, тако ће остати и овде". Тако су говорили најумеренији људи. И није им замерити. Тако искуство давала је цела прошлост наша. Дакле, и ако се иначе веро вало програму новога министарства, у његове обећане буџетске уштеде мучно је ико могао ве^зовати. Рачунало се, да и поред да неће бити кадра да испуни своје обећање. Али, десило се оно што је најбоље. Испунило се оно у шта је веровао само онај круг људи, који изближе познају чврсту вољу и непоколебљиву војничку решеност шефа данашње владе, г. ђенерала Цинцар-Марковића Његова тврда одлука да обећану штедњу и на делу извеце, и одлучна потпора коју је г. ђенерал нашао у својим колегама; њино заједничко озбиљно прегнуће, да делом искупе најважнију тачку свога програма уродило је најлепшим плодом. Ономадашње службене „Српске Новине' донеле су таблицу прихода и расхода у нашем државном буџету, где налазимо ове ресултате. У државном буџету за 1902. годину предвиђено је дефицита 2,417.153 дин А како тај буџет важи и за ову 1903. годину, то би и у њој имао бити толики исти дефицит. Али, краљевска влада, у својој седници од 7. јануара решила је, да уштедама по разним струкама разних министарстава отклони овај дефицит и да тако једном створи код нас истинску буџетску равнотежу, које у нашем државном буџету није било већ од толико година. Кроз дуг низ година код нас је трошено више но што је примано, и тако су државни дугови непрестано расли. Данаш-

ња влада прва је, која ће, ако Бог да, ово једном и на делу постићи ову тако дуго обећавану равнотежу буџетску. Јер своје решење, да штедњом отклони предвиђени дефицит, влада је већ у пола и остварила. Она је до 15. Априла ове године, дакле само за три и по месеца, већуиппедила 1,018.251 динар. Остаје јој \ дакле, да за осам и по месеци уштеди још 1,366.380 динара,иондаће има ти уштеде од 2,384.631 динар. А то је таман толико колико је потребно да се у буџету постигне истинска равнотежа. И тако ( у најтежој тачки у питању наших финансија, у питању наших државних расхода - данашња влада делом је искупила своју реч. Такој влади неће бити тешко да испуни и остала своја обећања, дата јавно у програму. Дакле, данашња влада ево делима потврђује, да ће свој програм истински остварити, да ће своју јавно задану реч делима искупити. Нека јој је за то свака част и хвала, а земља се отуда може само добру надати.

ТЕЛЕГРАМИ (18. Април) Стрељан убица Скопље (Од нашега извештача.) Убица руског конзула Шчербине. Ибрахим стрељан је ла»ас_т ' - - — _ ■_ _ Маћедонско питање Царигеад. Солунски валија"те^ леграфисао је Порти, да су у Солуну ухашиени она тројица Бугара, који су писали писмо аустро-угарском консулу у Серезу и под претњом смрти тражили му новаца. Над њима се водл истрага. — Порта изјављује да су неистините вести енглеских листова као да су башибозуци злостављали бугарске бегунце'код Рпла, јер се у опште у 'јевропским покрајинама Турске и не употребљују башибозуци или нередовне трупе. Цариград. Говори се да су и Арбанаси у Призрену и Калканделу пристали на реформе с извесним резервама. Министар спољних послова дао је посланицима аустро-угарском и руском умирљива уверавања о стању у скопском вилајету и о акцији против Арбанаса која обећава успех. Турска Беч. ГГрекјуче је у присуству великог везира било у Јилдизу саветовање о пројекту за унификациони зајам Јуче је тај пројекат изнет пред министарски савет. Држи се да ће се одлука министарског савета још данас поднети у Јилдизу на потврду. Румунија бумЈфешт. Поводом иолагања камена темељца за маузолеум руским и румунским официрима, који су пали код Плевне, бугарски кнез Фердинанд послао је краљу Каролу топло написану депешу, у којој поново наглашује искрене сдносе који постоје