Мале новине

винске агенте. Порта је учинила догађаја у Маћедонији. Јевроп- шење Бугара овде и у јевропу Софији енергичне преставке ске силе сад имају једно сре- ским аилајетима врши се непреи ставила разне озбиљне захте- ство, које уз потпуно обезбе- кидно. Приликом прегреса куће ве. Ради бољег надзора варош ђење међународних одноеа мо- цариградског трговца, Бугарина је подељена у четири војничке же дати повољан ресултат. У Димитрова, ухваћене су привагзоне под шест команданата. Пе- колико се може предвидети ис- не хартије секретара бугарске ру чува Јилдиска дивизија. ход маћедонских заплета може дипломатске агенције НићифороЦариград, 23. априла. По тур- добити сасвим изненађујући о- ва, који станује код Димитрова. ским извешгајима, струмички брт за Турску. ^ Гешов је прогестовао. владика Герасим биће силом у- Цариград, 23. априла. Осим Париз, 23. априла. Министарклоњен ако сам не отпутује. италијанских ратних бродова ство марине наредило је да туГовори се да се на све бугар- »Гарибалди" и „Минерва", јуче лонска ескадра отпутује у соске владике у Маћедонији као С у у Солун стигли још и ови лунско пристаниште. на сумњиве најстроже мотри и италијански ратни бродови : Дариград, 23. априла. Порда је Порта решена да на слу- >Сардења«, „Морозини", „Карло та демантује вести о некаквим чај потребе и против њих упо- Алберто" и »Калатасими -1 . У својим ратним намерама. треби исте мере, какаве су упо- Солуну је погпун мир и ред. Атина 23, априла. Турски Келн, 23. априла. Како „Келн- К0НЗ У Л демантује вести енглесске Новине" јављају, услед до- ких лист ова да је његова влада У љу И , Велесу - с турске гађаја у Солуну сада крстаре наредила да се испитају два сумстране сумњзЈу чак и на е ^зарха, ^ с диземном Мору три не . њива гвоздена сандука, које је НО ПОЛИЦИЈЗ ТЗЈНО мотри НЗ Њв! 3 & ^ ^ ^ тобож један дански паро броД т х гч-\глт \./1 гхгјг тг^ ач\г гл г\а>гмл п ^гзчлкл ЛЛР.. * * ' станичног брода „Лорелај" још на отвореном мору примио са и мање крстарице ^Спербер" и Ј е Д не бугарске лађе близу Со„Кондор«. Последњи је данас л У на из Гибралтара отпловио за Левант. ИЗБОРНИ ЗАКОНИК

требљене према Герасиму. Као најсумњивији сматрају се владике

и промишљаЈу о озбиљним ме рама против њега. Петроград, 23. априла >Новоје Времја" пише: Појава флота пред Солуном нема ни мало демонстративан карактер. Бављење италијанске ескадре пред Солуном не значи ново групи

Цариград, 23. априла. По Службене „Српске Новине" једном консуларном извештају у свом ванредном броју од 22 сање сила. Као и пре, тако је из Солуна, број побијених Бу- априла ов год. донеле су нови „ . д Г о ПП ичнпги ^ I закон о бирању посланика и и сада задатак РусиЈе и Аустри- 1а Р а износи ох. сенатора је да се изврше реформе. Ита- Цариград, 23. априла. Код ' Овај је закон привремен. По лија само показује намеру да Флоренце је 20 о. м. био су- ј њему ће се извршити само ови не изостане и заузеће положај коб с једном бугарском четом. I први избори, а после ће само .. ј , 1*г, 1.1 >-—* 1 .... » ип.-;ј-.1 т.»г . Л-> -^угг - — —--- 1-аакл нопд внл уе ло извај гити но^ ишчекивања. „ ... вода осгај^ гиен ћ абс! људи и с.уои-. . ~ —.Русији и Аустро-Угарској, које јени, а остали су побегли. Го-; ви стални изборни зако^т. •> Ј , Ј ■ Ова1 привремени закои радио теже да енергичним мерама по- вори се да Је сулган лично апе-;^ нарочиги 0 дбор сенатора, наврате мир и да пазе да Турска ловао на бугарског кнеза, да у именованих Нх Вел. Краљем доиста изврши обећане и до интересу заједничке ствари, по- како то наређује члан 106 Усада само у недовољној мери супи још енергичније него до става извршиване реформе. Појава ја- сада против маћедонских коми- ј Али, и ако је овај закон приких јевропских флота пред Со- тета, чији је несумњиви центар ј^ го е о - Г И д П д ДИ ^б^ишвиво^с" луном, и ако није непријатсљ- у Бу1арској. Порта намеравада се сгд р алЈЈ дд закон изборни ска мера, ипак ће на Турску саопшти великим силама или да' буде у свему у строгој сагласчинити морални притисак и да- публикује све документе који ности с Уставом, како је то ред ти више енергије турским из- компромитују Бугарску. У Со-; и дужност. вршиоцима мудрих и умерених луну су све бугарске школе за- ј Но и ако се у томе потпуно захтева Јевропе. — „Петерсбур- ;Творене, управитељи школа и|У снело ' и ако Ј е привремени скија Вједомости" пишу на че-'њихови наставници затворени из °Р НИ законик строго засно Ј Ј Ј р ;ван на Уставу земаљском и ни лу л иста, како је вероватно да су ; и у другим градовима ма- ј ј една шегова одредба не долази пример с критским стварима не- ћедонским затворени су много-. Н игде у сукоб с Уставом наша' ће остати без утицаја на исход бројни бугарски учитељи. Ап- 1 опозиција ипак је дигла већ чи-

таву грају на привремени изборни закон оптужујући га да је прорешетао и поцепао цео Устав! .. Тешка оптужба? Јоп кад би била истинита !.... Ми ћемо о овим оптужба ^а опозиције нарочито говоритии показати колико оне вред? а овде, примера ради, да поме '.емо само ово: Српска Застава", у свом 85. бр. прави замерке новом изборном законику. па вели овако: „Чл. 1. овога изборнога закона одређује, да ће избори посланика бити 29. Маја, а сенатора . р >. Јуна«. ..Међутим, у чл. 3 Устава пише: избори за Народну Скупштину врше се 21 Маја а сенатора 8. Септембра". И пошто је ово овако цитирала, „Срп. Застава" наравно, налази да је привремени изборни закон повредио уставну одредбу, у којој је јасно речено кад се бирају скупштинари и Сенатори. И то би доиста тако и било, да у Усгапу не постојИ чл. 106 -у коме стоји ово : „За прве изборе Народне Скупштине и Сената дан избо ра ће утврдити привремени изборни закон," Да је „Српска Застава" боље загледала у Устав, она би јамачно видела и ову одредбу, и онда иеби рекла горњу бесмислицу. Али тако је то. кадљуди х0 " ће силом да нађу длаку у јај е ту. Оваке су им и све дру ге

замерке. Но о томе ћемо у скоро говорити огширније. ИЗ НАРОДА Ммјр/а од ракије. — Живојин Милетић стар 40 год., родом из Ре љинаца, окр. руднички у послетњ 0 време радио је у Бољковцима цигљу 20 ов. месеца на даћи (коју је дар бив. председник Јован Р°л,и^ снаси) пио је сир кије. што му ни се крене и код своје лакоужгос лико је могао рак .^ од исте и дугну испус је биојака састава, здра.

ДОДШСТАК

Једно ЈСророчанетво (историски роман из српске прошлости)

књига II

'8 4 )

21. Снупштинсиа суревњивост „Његовој Светлости не само што неће бити криво ако се ви јавите у вашем новом оделу, него ће му бити још много милије видети вас тако него са фе сом на глави. Поздрављајући вас остајем ваш доброжелатељ М. М. Обреновић«. Тако је писао Стевчи из Смедерева кнез Михаило, одговарајући на његово питање о учешћу појединих лица у дочеку. Међутим, у вече. тога истога

дана, дође Стевчи из Смедерева још и ова депеша: „Наредите тако, да ме при изласку из лађе најпре дочекају Паша и Кабули-ЕФендија. Ја желим да између мојих кола и народа буде слободан пролаз. Најзад, 25. Јануара, управо при поласку из Смедерева, кнез Милош шаље Стевчи оваку депешу: ,,По мојој вољи заповедио је Живко Давидовић (секретар књажев) да из свакога округа дође у Београд по 30 људи". 22. ВучиЋ Док се нњажев представник Стевча овако трудио, да спреми дочек књазу, како се најбоље могло Народна Скушшина хитала је да уклони с политичке позорнице, оне људе, које стари кнез није желео видети у редовима вернога и оданога на-

рода приликом дочека, Међу тим људима најглавнији је био чу вени војвода Тома Вучић Перишић, гласовити гружански првак и дугогодишњи »трибун народни". Овај човек више од 30 година играо је, да не рекнемо прву, али једну од најважнијих улога међу великашима српским. Прост сељак, без икакве школе једва писмен, али необично обдарен досетљивим умом и силовитом речи, Вучић је био душа завере којаје 1842. г. прогнала кнеза Михаила. Још пре тога Вучић је био против кнеза Милоша и 18з9довео је ствари дотле, да је кнез Милош морао сам напустити земљу, уступајући престо своме болесном сину кнезу Милану. Болни преболни млади кнез Милан испустио је млађану душу после 17 дана владања које је

само било по имену. Пос„ дошао је његов млађи бг Михаило, који је влад„ а за тим је Вучић подт и протерао га из Србије За овим је наступила владавина Александра Карађорђевкћа. која је трајала 16 година, свдо знамените 1858 године, кад је вољом народном опет поврб ћен стари кнез Милош. Тако је Тома Вучић Пешић дочекао да се као п власни Господар врати у Ср' онај исти кнез Милош, ко он пре близу 20 година от. одавде. По себи се разум< су ово за Вучића оили > дани<. (Настав"'