Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.
29
могу по зекону, да ни једна пара вашим кредиторима не измакне .... Дотле збогом ....
Господар Букалић изађе као опарен из канцеларије, а г. Правдић онако љутит зазвони..., Жандарм уђе...
— Има ли ко да чека 2
— Још је рано, господине, нема никога.
— Нека дође г. Мишић с актима ислеђења.
Мало затим, па у канцеларију уђе практикант Мишић, млад, повисак, сухоњав, блед у лицу, лако одевен а слабо нахрањен — сушта слика од 120 талира.
— Јесте ли донели сва акта2 питаше г. Правдић.
— Јесам.
— Дедте, да видимо. Има ли млого 2
— Нема, господине, сада као други пут. То је чудо, да се је посао за ове две недеље умалио.
— Колико их имамо у затвору 2
— Четрдесет и шеет.
— Па јуче их је било 36. Откуда тај вишак
— Ова десеторица дотерана су ноћас у затвор. Ухватила их је патрола пијане, где се туку у кавани код „три зепа“.... Али у осталом нема као пређе опасних крађа, нити тако тешких злочинства.... Ствари су све мало вредне....
— Молим вас, читајте да их видимо.
Мишић седе за сто, преврну акта и поче читати :
— Ђура Жандић, кројач, тужи се на Лазу Лалу, обућара, што га је јавно, пред множином света, у каваници код „Три бундеве“ назвао „пијаном лолом“ и тиме га обешчастио.... Тражи, да се Лаза одма ухапси и њему 60 дук. ц. за повређену част досуди. Тужени дело не признаје и додаје по души, да нит