Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.
32
је по њихов посао, да их дуже време задржавамо... Нека их, нек иду на рад....
— Хоћу одмах — додаде Мишић, покупи сва акта и оде у евоју канцеларију.
Господин Правдић за тим зазвони, и запита: има ли ко да чека на пољу 2
— Има један сељак да се тужи — рече жандарм.
— Пусти га.
У канцеларију уђе сељак Живан Животић. Скиде фес с главе, поклони се по сељачки, затим диже руку до чела на десној страни, те и по војнички поздрави г. Правдића.
— Шта је брате 2
— Ја знаш, молим ти се господине, дотеро сам вод дрва да продам. Што се каже пореска сам глава по закону. Војник сам друге класе....
— Па шта ћеш 2
— Ама, господине, дотеро сам дрва, те продадох вод на пијаци једноме пиљару. Па неће да ми право плати. Даје ми неке жућаке. Тера ме на зор да примим. А ја не хтедох, него дођо вод' суду, ако има мени јутрос суда.... Је ли ово насиље.... Шта се чини вод: од овога народа Зар, што сам сељак да ме вара2 Неће, бога ми. Вели, у мене је суд, како
ти ја кажем. А вала неће бити тако.... Бога ти, господине, суди нам вод, или ћу овога часа ићи нимистру ....
— Како се зове, брате тај пиљар 2
— Не знам га брате и господине. Ене му дућана онд на ћошку ....
Правдић звони. Жандарм улази.
— Нека одмах иде један жандарм е овим братом, па нека с места позове онога човека, којега овај сељак покаже.