Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.
— Јок, панум, не могу да се сетим.
— Баш си остарео, па и поборавио. Није замерке — е давно је било....
— Па по одавно; тек се не сећам џанум,
— Ето, шта ти је човек на овом свету — продужаваше онај путник. Док је млађи, све је добро, када остари све заборави; док једнога дана видиш њега нема.... Него, море Ставра, имаш ли што за јело 2
— Немам џанум. Све сам потрошио. Има' сам мало јаније али сум га сам поео...... Сад немам ништа. ...
— Баш ништа 2
— Имам мало еланина....
— Е па и то је добро. Дајдер мало сланине, добре ракије, леба....
— Биће... . биће.... рече Ставра.
— А зар немаш никога вечерас 2
— Немам. Били су неки сељаци сас кола, па одоше. Ја сум сам. |
— Зар немаш момака 2
— Немам.
— Зар ни једнога 2
— Сум сам.
— Бога ми тешко за тебе, стар си....
— Неваљају момци.... лопови.... краду....
морам све сам да радим. Е хе нема онај земан, како сум ја служио....
— Нема, бога ми, данас добрих слугу — продужаваше онај други путник. А можемо ли преноћити овде 2
— Можете џанум.