Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.
60
— Шта радите толико — рече љутито овај лако је вама тамо у врућој механи, да видите, како је овде, на пољу, стражарити....
— Сад ћемо, него: је ли све мирног — питаше Арсен.
— Мирно....
— Јеси ли обишао са свију страна механу 2
— Јесам. Нема нигде никога. Све је у реду. Хајдете, шта се скаљујете, иначе ћу и ја у механу. Смрзох се на овоме ветру....
— Ћути бре, кицошу; зима је.... ја... . лако је хвалити се код Анушке, него да те видим ту нашали се Арсен, па се врати полагано у механу и леже на своје место.
— Шта јег — шапну Петар.
— Све је мирно. Нигди ни кога., . =
— Је ли обишао свуда 2
— Јесте.
— Готово, да се отпочне — настави Петар —. Време је, а видиш овај хрче, ништа не чује, јадна му мајка....
Ставра хркаше у дубоком сну.
Црни Петар усправи се лагано са свога лежишта, и, као оно тигар својем пљену, привуче сеон к Ставри. Посматраше га најпре неколико секунада преко главе. За тим извуче иза појаса нож и опробаше му десним палцем оштрицу. По том измахну у виси таман да га превуче преко гркљана Ставриног, када, баш у том тренутку, неко залупа на механеска врата.
Петар се брзо повуче на евоје место и захрка.
У тај мах Казак улете у механу.
— Ево их сељаци с дрвима — шапну он —. Недирајте. Мир.