Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.
= 25.
— Ти имаш и оца и мајку — је лиг
— Јесте, тосподине, — одговори Арсен, и обори главу на ниже.
· — Знате ли сва тројица: зашто сте данас овде пред судом 2
— Та од прилике знамо -- одговори Метар оптужују нас за некакво убијство, које је извршено над неким трговцем Павловићем, Поповићем... . како ли се оно зваше.....
— Петровићем, додаде председник.
— Јест, бога ми Петровићем. Веле, да смо га ми убили. Ох, Боже мој, како се може невино да страда... . Нити сам ја тога трговца познавао, нити и данас знадем што о њему..... Боже мој.... како бих ја убијао! Та зар сам ја дошао до тога, да људе убијам!.... Вели се, да смо га убили у његовој кући, али ја не знам ни где му је кућа....
— Нека .... Те ћеш после казати — прекиде га председник. Него сада Најпре сва тројица саслушајте тужбу, која се противу вас подиже....
За тим се председник окрену државноме тужиоцу, и додаде:
— Господине државни тужиоче! Молимо вас за вашу реч. Шта имате прогиву оптуженика, које сада, овде видите2 Шта имате противу Петра, Казака и Арсенаг....
— Господо поротници ! Господо судије | — отпоче државни тужилац — ја вас молим, да данас овоме делу, које ћете судити, поклоните озбиљну пажњу....
Вама је познато, господо, у каквом се је узбуђеном стању за ово годину дана налазила наша варош. Крађе беху учестале. Грађани беху то на овом то