Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.
32
прође забава, подигоше се Њихна величанства, са целом својом пратњом ка сланоме извору, одакле је добро, рад бољег сваривања, попити који гутљај.
_ Соп'у оно већ доба краљевска је сопственост. Њу на извору чува нарочита стража, а за велику публику подељена је само у кориту сланога језера и мора се платити извесним продентом примљених удараца у ребра.
Овде, код овог „слатког“ — и ако сољног — уживања, сачекају вече, а кад сумрак падне на земљицу, и изађу „лампириси“ што ноћ осветљују, они онда уз свираче — цикаде — носе бакљаде и држе серенаду најизбранијим говорницима међу папагајпма.
Мрак се спусти на земљу ина шуму а по њој посукташе летеће звезде, а у очима Њихових величанстава то беше илуминација за светковину данашњега победоноснога дана.
~
Ал што мораде овај лепи свет да пропадне 9
Јер је још нешто оскудевало.
Природа има своје вечне законе, против којих не сме ништа ни творачка снага.
Творачка снага већ је лепо, богато, дражесно уредила и уресила површину земну. Формација ова имала је диван биљни свет, чудновате животиње, п стално своје уређење.
И опет цела ова красна слика морала је бити збрисата са табле, јер на њој беше заборављено једно биће.