Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.

50

риментише, мозга и премишља, док не полуди не проћерда у бесплодном знању живот свој и радости, с којима је бог овај живот обдарпо2 Ни једно од свега тога. __Овај човек нити прави злато, нити пс_питује тајне, како да се на чудноват начин обогати, он не кува отрове и није лудак бесплодног паштења.

Овај човек хоће да докучи велику, 1човештву полезну тајну, како могу да се отклоне ужаси угљарских окана.

С којим би среством било могуће погасити ватру каквог запаљеног угљарског мајдана“ —

У испитивању ове тајне проводи он бесане ноћи, младе године своје. Може бити, да ће због тога полудети, да ће га то живота, стати; ал знање што га он тражи, заслужује да човек за њ умре, да због њега полуди. То ће бити услуга великом добротвору човештва, каменом угљену.

Но и роб науке има своја уживања. То су уживања, што живот затиру, што живце затупљују и сатиру, но која су ипак сколчана са надземаљским чаром. Само овај чар чини појмљивом ону жеђ, са којом се знање тражи; —- само она разјашњава, како се ко може затворити у пећину испуњену са металном паром. Место да се забавља са девојкама ил у веселом друштву, а оно се занимати са бићима, која су удаљена од њега милионима година и билионима миља са непоњатним бићима, која се морају најпре одвојити од другова својих, ша да их можемо видети ил опазити, са би-