Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.

62

Окреташе куглу и даље, а прстен што се од ње одвојио, окреташе се у исто доба с њоме и с једнаком брзином.

На један пут распрште се прстен и поједини делови његови одоише се, по величини и тежини својој, у мање ил веће даљине, претворише се у мале куглице и свака та поједина мала куглица, настави у води своје обртање око матерње кугле, а у исто време окреташе се и око саме себе.

То је сунце с његовим планетама !

Иван остави на страну водени суд, у коме је овај експерименат вршио и дохвати свој бележник.

Прегледа га и на последњим листовима нешто поправљаше и бележаше.

У обележнику било је много прецртаних места. Не налази ли често п најмудрији природњак данас да је оно гола будалаштина што је јуче још сматрао за божанско решење, и данашње хипотезе (предпоставке) сбрише са табле, сутрашње сазнање. Наша цела наука, састоји се из таких збрисатих хипотеза. ЈЕ рш' 5! шпоуе ! И опет се окреће! Она корача напред и то са џиновеким корацима. Е

Међ' Ивановим белешкама било је много настраних, дреких теза (поставака). Но једно не да се порећи, у њима беше конзеквенције (досљедноети).

Он вели:

„Цео свет одржава се ватром. Сунце, аџ све друге планете пишта друго нису до ватра.