Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.

82

том девојком! Ја сам, сва сам породица, нема ко да ми заповеда. Ожени се њоме, па се обазримо и за другим пословима. Овако, не може се даље!“

„Мезалијанс! 2“ (Брак измеђ особа од врло неједнаки сталежа).

„Шест миља у наоколо нема човека који разуме ову реч.“

„Па те што 2“

„Нека ми дођу доле под земљу када издирем пи кад ми се лице сво изгарави од угљена, и видиће онда, хоћу ли с тога поцрвенити.“ До прве суботе, не виде Иван девојску.

"Гога дана, као и обично, ступи она у широк ходник пред платежни сто.

Овај пут, пошто је Иван исплатио Евили у руку њену недељну плату, задржа јој он ту руку у својој. Девојче се насмеши, — можда због Фластера, са којим је Иваново лице било улепљено уз дуж п по преко.

— Чујеш Евила, ја хоћу нешто још да ти кажем.

Девојка га погледа п ћуташе.

—- Хоћу да те узмем за жену.

Девојка заклима главом одричући.

— Шта 2 — повика Иван сумњиво.

— То није могуће — одговори девојка.

— Није могуће2 А зашто 2

— Јер имам већ заручника, с којим сам се верила.

Иван испусти девојачку руку.

— Ко је таје