Мамајево разбојиште или Битка на Куликовом пољу између Руса и Татара : историјска прича из 1880 год.

98

шешир; Иван га мораде са собом кући понети, да не би пропао.

Иван га је пратио очима све једнако, докле та на савијутку за у долину не изгуби из вида.

_ „Како је срећан!“

Тада се врати у свој стан. Записа у своју Ењигу да Џетар (аФран отпочев од идућег понедеоника, добија плату копачку и да се место њега најми други под надницу.

„Но, јеси л' сада са мном задовољан _— питаше га његово срце — ти свирепи госо 2“

Иван беше неповерљив п рече срцу своме: — ја ти не верујем од како си ме Хтело да навучеш на танак лед. Од сада ћу боље да пазим на тебе. Ко зна, ла ти сада не помишљаш и то, како младо девојче може и као жена лепо да буде и да онда не ће бити тако скупа и неприступачна. Е, ал' више не ћеш преварити — чекај само!

По том Иван опет запита свој дневник за савет и нађе, да му растење овогодишњег примања дозвољавава, да постави надзорника мајдану са хиљаду и пет стотина Форината плате,

Одмах написа дотични позив и посла га неколицини пноземних новина немачких п Францеских као инзерат (оглас).

На тај начин, неће имати нужде, да посведневно долази у додир са својим радницима.

не