Марков манастир

24.

Тананост главних, носећих стубова уверава нас о необичној смелости, односно стручности архитекта ове цркве. Добија се утисак као да су стубови нарочито прорачунавани, и тиме је, ваљада, њихова моћ ношења до максимума искоришћена.

Главни, улазни портал израђен је од крупног комађа финог кречњака са финим спојницама, но свакако без малтера, већ са листовима олова.

___ Унутрашње малтерисање, како је раније речено, на сваки начин нису израђивали зидари, већ живописци, део по део, како су фреске напредовале. Отуда је само малтерисање као површина врло рђаво извршено. Зидари, који су познавали онако фину и тешку

ме пиво > <= 144 га:

Сл. 20. Прозор на јужном калкану припрате.

технику фуговања на фасади, нису могли на овај начин израдити унутрашње малтерисање, као посао несравњено лакши. Дебљина слоја малтера је веома различита и варира од 0,5 до 7 и 8 ст. Унутрашњи, мали венчићи су притом замалтерисани, као и камени капители свих шест стубова. Што суи капители стубова замалтерисани, кривице има и до каменорезаца који су абакусе њихове оставили таман толико широким, да су једва на њих могле да стану по две опеке у квадрату, а да за налегање малтера није остало ништа и малтер, да не би висио, морао је бити обавијен око капитела све до врата стуба.

· Неће бити без интереса споменути овде још неколико – детаља, независних строго од

Сл. 21. Детаљ зазиданог прозора на северном средњем забату. архитектуре, али, који су и сами за себе јако интересантни и у неколико допуњују општу слику некадашње славе и богатства ове цркве. - | | : | љ

И данас постоје у цркви, на својим местима, осам ланаца за полилеј, који висе на осам кука, испод сваког прозора на кубету. Ланци су гвоздени, са орнаментима. или резаним, или нарочитом формом, под ударцима чекића истискиванимо). Састављени су из делова једнаке величине а разних цртежа, прекиданим местимично мало већим кружним елементима (сл, 26). Сваки ланац завршавао се доле необично лепо стилизованим, ливеним двоглавим орлом, на кога се настављао изванредно добро компоновани носач за кандила, као део главног колута. Главни колут настављао се на ове носаче, и он је био састављен из мањих колутова са натписима или двоглавим орловима. (Сл. насл. лист и стр. 6). Кандила, која су висила на колуту, имала су на своме данцету ситне двоглаве орлове. Од њих је до данас заостало неколико, растурено по угловима цркве. Највећи део елемената главног колута однео је у Софију, у музеј, извесни Бугарски професор. Један од тих елемената (в. насл. лист) са натписом „В Христа Бога благоверни краљ Влкашин“,

2) У данашњој браварској терминологији оваква се радња зове, — по Немачком, »штанпновањем«,