Мезимацъ Г. Досіөеа Обрадовича : Часть Втора Собранїя разныхъ Нравоучителныхъ Вещей въ ползу и увеселенїе

*5б боженый ЛЪкарь. Каже му, да у вече не може добро да еде. Єди мало у поднг , пакЪ Ћешь болЪ вечерати : отвеша онай. у ноЋи слабо спавамЪ: рече она. Не спавай нимало обЪ данЪ, него ходи и ради ш,огодь; и тако Ђешь обЪ ноЋь 6олї> спавати. Ві'но другда нїе ми угодно : вели она. За угасити жедь, вода є найизреднїя: придода оваГг ЖелудацЪ ми е покваренЪ: повЪда церва. ЄДи ударено5 и то, кадЪ добро огладнншь: совВтуе другій. Очи ме починю издавати: потужисе Прїнцеза. Време е, да почнешь употреблявати наочарп: предусретне ЛЪкарь. ДанЪ о данЪ бывамЪ слабїя, и осеЋамЂ, да ме снага и здравлЂ оставляю : слЪдуе Ірена, То долази сЪ годинама, и такови су при свакомЪ плоди старости: увнри ю ЕсхулалїусЪ. Кажите вы меніц како се я могу свега тога избавиши: запыта странна Господьа. КадЪ умрешь, ослободтпЋешьсе свега, како и твои родители и прародители: сЪ постояннымъ гласомЪ засведочи домаЋинЪ. Сыне Аполлоновъ! вопїе зачудьена жена, є ли то све искусство и премудрость , за кою тебе люди славе и обожаваю ? ТТТя си ты мени редко и непостижимо казао? Нисамь ли я све то їоіде кодЪ мое куЂе знала? И бы ли я за то преко прага моега преЋи потребу имала? Не