Мезимацъ Г. Досіөеа Обрадовича : Часть Втора Собранїя разныхъ Нравоучителныхъ Вещей въ ползу и увеселенїе

ібб ГЛАВА ДВАНАДЕСЕТА. ІЦа вадя старїи мдадымЂ да казую. Приступи, любима младосте! приклони ухо твое, и послушай ссвѢтЪ дугога искусства. Оттвори сЪ радостію двери срца твоега, и прїими са усердіемъ увѣіцатя теби доброжелателне старости. Сачувап овай сведенный залогЪ и наслѣдіе ошеческе любови и милошѢе • и усердствуй, да се сподобишь и ты у свое време, сЪ прибыткомЪ и сЪ приплодкомЪ , твоимЪ любимымЪ потомкомъ подоб'анЪ дарЪ учннити и за собомЪ оставити. Таіцисе чадо ! да си напреданЪ и первый у твоемЪ добромЪ и полезномъ упражнѢнїю, занату и званію. Не завиди болышЪ одЪ тебе; но подражавай ИмЪ, и настой уподобити имЪ се. Зависть заслеплява очи ума, и окаменява срце: а подражаніе води кЪ успѣху и напредку. ПримѢри разумны и старїи людїй, то су светила у неизвестїя пуной ноѢп живота, гди човекЪ не зна, іда около нѣга стой. Срце завидливога пуно є жучи и горкости: изЪ єзыка му тече о-