Мезимацъ Г. Досіөеа Обрадовича : Часть Втора Собранїя разныхъ Нравоучителныхъ Вещей въ ползу и увеселенїе

169 совершенства соучастникъ и присшяжатель посшати; то есть, може быши, колнко е човеку могуЋе , мударЪ, разуманЪ и паметанЪ. СвемогуТі Ь не може быти: али у своему могуЪству може премнога, прекрасна и удивлЪтя достойна способства имати. Правдолюбивъ и праведанЪ може быти, колико хсЪе. Благость и благодѣяніе нису му вєцш тудье и невозможне. Промьшіляваши и старатисе и за себе, и за ближнѢ свое, за обтество и за 0тенество свое толико, колико одЪ нѣга закиси, и може и дужанЪ е старатисе и іїромышлявапш. Ево дакле самый и единый начиаЪ, како човекЪ може кЪ Богу присвоить се * то есть, свойства Божія себи, по свомЪ могуЂству , присвояваюЋи. Ово є право и природно средство, да є човекЪ Божій, да живи сЪ БогомЪ, и да є БогЪ сЪ ньимЪ, и да чрезЪ нѣга дѢйствуе. Зато обычаваю люди говорити: БогЪ намЪ є дао праведна и добра Џара и Владѣтеля , да надЪ нами пдрствуе. БогЪ му є вдохнуо у сріде, да и дальнымЪ Народомъ помогпе, да їй избави одЪ злы и силовиты мучителя, да їй освободи и да имЪ учини добро. Да истреби -измедьу людїй погане арамїе и крыжалїе. Даде БогЪ ( често чуемо ), те тай и тай додье, рече добру речь за насЪ, и поможе Г