Мезимацъ Г. Досіөеа Обрадовича : Часть Втора Собранїя разныхъ Нравоучителныхъ Вещей въ ползу и увеселенїе

]7о заіцо изЪ ове исше юности и младости произыѣніїе сЪ временомЪ управители Народнїи, Свешенство и Учители} Военачалницы и Градоначалкіты, Судїе и Старешине многочисленны Обціества ^ родители, сродницы, и сви члени обціега содружества. И ако се по несреЋи ова младежь размази, разблуди и на зло окрене и преврати^ нїе потреба дарЪ пророчества имати за предсказати, каково жребїе и счастіе цѣлый Родѣ одѣ тога има себи о* жидаваши. НеѢ.е ли се ( сохрани Боже! ) реЋи: Наше су Старе Турцы удручавалп и мучили, а насЪ садЪ пажи родьени муче и даве? За истребиши дакле зло и неправду , и сваку невалялость и худость, и лажу и лукавство изЪ Народа, валя одЪ юнотества и одЪ деце починяти: Ако желимо, да сЪ временомЪ имамо высокопочтпанїя достойно Свешенство , нехудолюбокорыстие , неумытливеи правдолюбиве Судїе: про» свеіценне учителѣ, и благодѣтелне Старешине и ІТоглаваре. Боймосе дакле и чуваймосе одЪ оне страовите и ужасне претнѢ, коя изЪ уста вѢяне Истине на растлѢнну и развраіненну младежь грми овако : Ехїднина порожденія! хахо ѣете изіїігнути ошЪ сГудуцега тніваі За живога.Бога ! доста веѢь тедшога Мученія ! доста горке шуге и люте неволѣ ! кое