Мезимацъ Г. Досіөеа Обрадовича : Часть Втора Собранїя разныхъ Нравоучителныхъ Вещей въ ползу и увеселенїе

ползовати, просветити, и одѣ за» блужденїя и мрака суевѣрія и незна» ня ослободити. НашЪ старый Дека свакїй данЪ каже, да неѢе задуго живити 5 а свакїй данЪ, како сване, иде заливаши младе липе, іцо є около новосазидане куѢе насадити дао, и утѢшавасе сЪ онымЪ задовольствомЪ, кое Ће нѢговы унука унучиЪи имати, кадЪ се буду подѣ овыма играти и скакати .• и кадЪ пчеле одЪ ньиова цвета медѣ стану сабирати, одЪ коихѣ воска многа Ћесе нѢму свеЋица на гробу ужеЋи. Ово є лепо и человеколюбно утѣшеніе. Наодисе їоіце у Франціи єданЪ дудЪ одЪ осамъ стотина година. Овай првый дудЪ, изЪ Ассирїе у Етропу донешенЪ, прапрадедЪ є свїюмїллїона дудова, кои се у Еуропы наоде. Донеогае єданЪ Французѣ, именемѣ Гюе, у време Крстонотне Войне са Сарацїны, и Луловїха Девеягога, Краля Французскога. Сада овай дудѣ, у потомцы свои доноси Франціи, сваке године сто мїллїона лївра (чини 50 мїллїона Форїнтїй) у сыровой свилы; а у урадьеной четыри стотине мїллїона. Ове године Французи, за показати благодарность свою окому дудовскога рода Адаму, оградили су га крепкимѣ зидомѣ, да нико не може одѣ нѣга ни листѣ отчупати, ни додирнути га, као иайвеЂу какву светыніо: и когодь про-