Менично право. I

268

да се и повратна меница мора издати тако, како ће се п она моћи на исплату поднети трасату њеном најдаље до рока до кога се п регрес мора тражити, Јер после тога престало бп право на тражење регреса, па следствено п на пздавање повратне менице.

Из свега наведенога види се, да се рок за издавање повратне менице поклапа са роком за тражење регреса плп за подизање регресне тужбе.

Као што п напред рекосмо ово су крајње границе овога рока. Али се само пздавање у пракеп не чини при самоме крају тога рока, јер бп се пначе ризиковало да протече рок за подизање спора, ако

се повратна меница не би платила — в. бр. 945. ђе, 845. — Рок за плаћање повратне менице. —

И овај рок зависи од околности поменутих у бр. 847., те и није, нити може бити, у свему п свагда остављен вољи издаваоца. Овај је у томе ограничен правилом, по коме се повратна меница мора наплатити, или бар ради наплате (евантуелно п пријема бр. 349.) презентирати трасату, дајдаље до рока за тражење регреса. Ово у вези са разлозима до сада напоменутим (бр. 345 ђе, 347 топе) чини, те се повратне менице, по правилу, плаћају одмаф по виђењу, тако да се то виђење, односно поднашање ради наплате, па и сама пеплата (евантуелно подизање регресне тужбе) изврше у горњем року.

Ипак је погрешно мпелити, као да повратна меница баш мора тласити да се плати одмаг по виђењу, (то је по немачкоме праву, по нашем не). Јер не само да није немогуће повратној меници одредити плаћање и неко време по издању или по виђењу, него се може одредити још и на неки извесни датум, празник или вашар (вид. Формуларе у бр. 350.) Само је у свима тим елучајима потребно, да рок плаћања пада у границе рока до којега се у опште регрес може тражити (или бар да се у тим границама изврши акцепт,