Менично право. I

23

према каснијима п према имаоцу јавља се као њихов претходник, а сваки каснији према ранијима као њихов последник. Н. пр. у горњем случају Г. је претходник према Д. и 'Ђ., а последник према В. ит. д.

82. — Ималац менице може желети да нарочито осигура пзвршење наредбе трасантове, односно исплату менице, од стране трасата. Ради тога ће он отићи к њему, или му иначе меницу послати, тражећи да овај исту прими, т. ј. пајави да пристаје платити је. Та радња имаоца менице зове се поднашање менице на пријем пли ради пријема (презентирање, презентација рад пријема). Лице које ту радњу врши зове се подносилац пли трезентант менице на пријем, а лице према коме се та радња врши — дакле трасат, односно његов заступник — превентат. — Ако трасат пристаје платити меницу, он ће тај свој пристанак изјавити тиме, што ће га у прописној Форми написати на самој меници. Та његова радња зове се примање, акцептација, акцептирање менице; њен ревултат је пријем, акцепт менице. Трасат од тога доба

постаје прималац = „пријемник“, акцептант менице. 88. — Кад дође рок исплати менице, сопственик

ће је поднети акцептанту тражећи исплату од њега. (овај посао зове се поднашиње менице ради исплате (презентирање, презентација на исплату); лица су превентант и презентат при исплати, као п она при акцепту.

34. — Али се може десити, да ток ових послова не пде тако правилно како до сада узимасмо. Може се н. пр. десити или да трасат неће меницу ни да прими по онда презентант диже протест в6бог нетријема, или је прими али постане несигуран и онда онај диже протест 3602 несигурности пријема. Шри томе лице које овај протест диже зове се протестант, а оно против кога се диже протестат. Имајући овакав протест, пмалац менице може тражити обезбеђење пили