Менично право. I

34 свим или од чести лишена, као: суманута, луда, бесомучна, згранута по т. д. (55. 40. п 289. гр. зак.), по судски проглашени расипници пили распикуће, раскошници — 55. 40, 41, 920. грађ. зак., Чл. 137. и след. зак. о старатељству.

в) Они који су осуђени на заточење или робију за све време докле казну издржавају — 5. 17. казн. зак. Чл. 1294. зак. о старат.

г) Сви „презадуженици којих је имање под стециште потпало“ — 5. 920. грађ. зак., 55. 24. и 25. стец. пост. |Међу тим приметити је, да меничне обавезе банкрота, закључене после обзнањеног стецишта, пемају „силе ни важности“ у колико би се тицале оног његовог имања, које припада стецишној маси; али оне могу и вредити што се тиче њега лично и његове било преостале било позније стечене слободне имовинеј.

У ова лица могле би се уврстити и удате жене, јер се и оне уподобљавају малолетнита — 5. 920. грађ. зак. Али је њих тргов. законик нарочито именовао, те ћемо их и ми унети у другу групу (в. бр. 63.).

28. — Према природи узрока због којих су поједина горе набројана лица изравната са малолетницима, може код некојих наступити по некад случај, да и она изузетно добију способност (овлашћење) узети па се какву меничну обавезу (в. бр. 56). Али сва она добијају потпупу меничну пасивну способност тек онда, кад престану постојати и узроци са којих су је била изгубила, дакле: кад изађу пепод старатељства, оздраве, пусте се с робије, скине се стечај и т. д.

руга група

89. — У ову другу групу пасивно менично неспособних лица долазе сва она лица, која би, према