Менично право. I

6) Други случај предвиђа 5. 917%. грађ. законика, а наступа онда, кад је малолетник „лукавством и преваром другога уверио о пунолетности својој“, па је на се узео какву меничну обавезу. Истина наш трговачки законик о овоме случају не говори ништа; али је ван сваке сумње, да ће, према поменутом 5. грађанског законика, и овакав малолетник бити дужан да испуни своју дотичну обавезу. Јер, кад закон вели да оваквим варалицама „младолетност не помаже“, онда то значи да они морају одговарати и за овакве обавезе, као и да су били пунолетни узимајући их на се; дакле одговарају без обзира на то: да-ли су се и у колико њима користили. —

У осталом, даља расправа о одговорности у овим случајевима (н. пр. о томе шта је то лукавство, а шта опет превара и т. д. пада под одредбе општег грађанског, а не меничног права.