Менично право. I

58

ако он не могке подписати то ће поред свога имена жрет ставити, које ће осим онога, који га је подписао, јошт ава, сведока својим подписом на меници посведочити.

6. Место, дан, месец и годину издања меница (датум).

%, Име лица или фирме која "ма платити (на кога је меница вучена). Издатељ менице може исту на самога себе вући; но ово може бити ако отредели друго место где ће платити, а не оно где меницу издаје (вучена сопствена, меница).

8. Место где Ће се меница платити. Није ли 080 0еобемо означено, то се узима за место плаћања место онога, ма кога се меница вуче (трасата/, које се такође и за његово место требивања узима. Осим овога ако је меница трва, друга, трећа, четврта и т. д. мора се џ то означити.

9. Вредност у новцу, естпату, рачуну или на други који начин примљениј.

5. 89.

Меница може се издати на једно лице, а да се тима платити у месту требивања кога другог. Она се може вући на наредбу ч за рачун кога другог, но ово се мора испод пот-

· пига, иглатеља означити са речима „по наредби тога и тога“ пли „по налогу Н. Н.“ или „као пуномоћник Н.“ или другим стодним изравима. Не назначи ли св ово, то се сматра да пуномоћник издаје меницу за свој рачун.

46. јаз. — Према овим законским прописима вучена меница мора имати у сваком случају девет саставака. То су ти битни саставци њене форме. Опи су следећи:

Је

ЉЛевтиааа жлеуза. самоме писмену меничном означити, да је то писмено меница, и то баш овом речи, која се никаквим друТИМ изразом не може заменити (1 пр): по меничном

44. — По 5. 80. тач. |. трг. зак. мора се, дакле, у