Метода за решавање тактичких задатака у границама сдружених одреда : са картом шире околине Ниша у размери 1:75.000

РЕШЕЊЕ ТРИДЕСЕТОГ ЗАДАТКА 331

и Марковом калету, ка Перутини и Горици, ка Ћурлини и ка Малошишту ;

Од Чечине на Овчарски камен и Малошишки крст, па одатле на друм ка Малошишком хану.

По овим путовима, са извесном поправком и мало јачим напрезањем, може се кретати и пољска артилерија.

Селичевица, у вези са Коритњаком, образује Кутински теснац кроз који води пут од Свођа низ Кутинску реку у долину Нишаве; а у вези са Камнегом, која изгледа као да је откинута од Селичевице образује кратки Корвинградски теснац (Клисуру), кроз који води пуг и железничка пруга Лесковац— Ниш. Оба су ова теснаца, на које се наслањају бокови Селичевице, њоме потпуно доминирани и затворени. Десни је бок Селичевице, јаче обезбеђен од обиласка Моравом и великом прегледношћу него леви бок, што се у неколико надокнађује његовом повученошћу уназад и удаљеношћу од непријатељског наступног правца и тешком пролазношћу.

'Према своме положају односно Ниша, према своме облику и висини, Селичавица је, као баријера противу предузећа с југа против Ниша, од особитог значаја и важности, јер док се год она држи у власти, дотле су укочене све операције с југа против Ниша Створ јој је међугим такав, да се са сразмерно малом снагом може држати противу знатно веће снаге, нарочито још кад се за одбрану, колико је могуће према времену, које се има на расположењу, утврди, припреми и рационално зауме, јер је јужна падина врло подесна за ватрено дејство на великим даљинама, и то у толико подеснија, што непријатељ нема подесног ослоног положаја са кога би напад вршио, него мора без престанка да дејствује одоздо на више до освојења самога гребена.

Прихватни положаји су при одступању са Селичевице, сама утврђења на Горици, Марковом калету и Вучјем делу, од којих су Марково кале и Вучји дел, доминирани на даљини јаке артилеријске ватре са коса, које се спуштају са Селичевице.

Селичевица је доста оскудна у води.

С погледом на положај Селичевице према непријатељском наступном правцу, на њен одношај према Нишу и на остале њене особине, командант моравске дивизије, замишљајући се на место команданта непријатељског корпуса, који ће да напада на Селичевицу, овако размишља и ц.пи који је најподеснији правац да се њиме упути главни напад:

Правац преко Борбеша и Виландрице на лево крило Селичевице, Тумбу и М. Ибровцу, истина води на најузвишенију тачку гребена, са чијим падом пао би и цео гребен, али је тај правац најудаљенији од непријатељског наступног правца, остаје му у леви бок истакнута тачка 855 и десно крило Селичевице, те се у случају неуспеха, излаже главна нападна