Метода за решавање тактичких задатака у границама сдружених одреда : са картом шире околине Ниша у размери 1:75.000

54 РЕШЕЊЕ ТРЕЋЕГ ЗАДАТКА

далеко у страну удаљивати и да распоред буде основ за почетак сутрашњега марша, како при томе ни једна трупа не би имала да чини излишна и заморна кретања — треба имати на уму и то, да се јединице не цепају, него да буду на окупу. Уколико је непријатељ даље, утолико се трупе могу угодније разместити у кантонман, а у колико је непријатељ ближе, у толико се више морају имати у обзир тактички захтеви, да трупе буду што спремније за борбу.

У овом последњем случају, пешадија заузима предње најистакнутије делове кантонмана; коњица се поставља више позади, или са противне стране од непријатеља, где ће бити безбеднија за нампрење п одмор својих коња; артилерија, пак, не треба никада сама да буде, нити да буде сувише напред истакнута. Што је ближе непријатељ, у толико се гушће поседа кантонман, имајући, при том, у виду смештај коња по шталама или у заклонима. Ова села, у која намерава командант одреда да смести свој одред у кантонман, тек су таква и толика, да се људи збијено могу сместити под кров, а тако у неколико и коњи да се колико толико заклоне од кише и ветра.

1. батаљон и У: 2. ескадрона су на предстражи. 2. батаљона са :/љ чете пијонера може се разместити у Пејковцу, одакле ће сутра лако моћи скренути десно на косу и образовати побочницу, 1 батерија и 3. батаљон могу се сместити у Ђакусу, а 1 батерија и 4. батаљон са водом болничара у Бучићу. Овде је артилерија поцепана, али то је учињено из обзира да се коњи угодније сместе, од чега је већа корист но што је незгода од цепања. За коњицу остаје Горња и Доња Расовача.

Овакав би распоред одговарао напред изложеним начелима у свему, сем коњице, у погледу враћања. У тренутку кад је командант одреда зауставио одред за распоред на преноћишту, коњица се налазила истакнута негде напред. а сем тога добила је кантонман позади свију трупа у Г. и Д. Расовачи. Да не узмемо да је коњица, кад је одред заустављен, била даље у напред од Волчинца, то би она, одатле до свога кантонмана, имала у најмању руку 8 км. да се врати назади сутра дан тај исти пут да учини, а то је 16 ком. узалудног кретања. Према оваквом стању ствари, и кад се већ нешто мора крњити од наведених начела, онда је боље крњити оно, од чега се има мање штете, а то је да се коњица не шаље позади осталих трупа, него да се размести у предње делове кантонмана, а то је у Пејковцу и Ђакусу, помешано са пе шадијом. Она и ако ту неће можда имати онакве безбедности и одмора, као што би га имала позади у Г. и Д. Расовачи, опет ће бити довољно обезбеђена и довољно ће се одморити, кад се узме у обзир, да неће морати чинити онако велико узалудно кретање за одлазак у кантонман и повратак отуда.