Међусобно замењивање састојака хране у врхунскоме метаболизму

МЕЂУСОБНО ЗАМЕЊИВАЊЕ САСТОЈАКА ХРАНЕ У ВРХУНСКОМЕ МЕТАБОЛИЗМУ ОД ИВАНА ЂАЈЕ

(Приказано на скупу Академије Природних Наука од 15. марта 1926.)

Према томе чему имају послужити, енергетски носиоци хране се на равличне начине међусобно замењују. У мишићноме раду Сћапмуеап је показао да се то замењивање врши на принципу ивогликовије, т. ј. за мишићни рад органско гориво вреди у оној мери у којој је кадро дати гликозу. У калорификовању замењивање се врши изодинамно, калорија за калорију. За потребе одржавања организма у миру и на температури термичне неутралности, т. ј. у базалноме метаболизму, Киђпег је покавао да се замењивање врши ро нарочитоме односу, према тако званој спепифичној динамичној акцији састојака хране, према којој у тој физиолошкој сврси највише вреде калорије угљених хидрата, па масти, и у последњем реду беланчевина. Да би се организму дало 100 кал. које троши у поменутим погодбама мировања и спољашње температуре, мора му се дати 106 кал. ако ове доносе угљени хидрати, 113 ако их доносе масти, 13! ако их доносе беланчевине.

Исто питање међусобнога замењивања енергетских потенцијала поставља се и за врхунски метаболизам. У коме се односу међусобно заступају калорије беланчевина, масти и угљених хидрата када организам издржава крајњу борбу против хладноће; Хоће ли његова производња топлоте бити иста без обзира којим од поменута три горива располаже» Ако не, т. ј. ако врхунским метаболизмом не влада принцип изодинамије, онда у коме се односу врше субституције.

Ето то сам питање почео изучавати. У колико ми је позпато оно до сада није било изучавано. Јер питање енергетског