Међу својима : роман

– МЕЂУ СВОЈИМА 145 ХАС.

Миле се дурио-још неколико дана. Никако није хтео, да оде Десанки. Надао се да ће сама доћи или барем да ће поручити нека [ој опреми нових књига на читање. Често је сгајао пред вратима очекујући тога жељеног гласника... Начекавши се узалуд, опет се враћао кући. Опет је називао најпогрднијим именима. Зарицао се поново да нипошто отићи неће. Никако се неће први покорити. Као да је неко уопште тражио од њега да се покори.

Као некоме за инад, са Даринком је тада био љубазан и питом. Ишао да јој купи наранача, јабука. Једанпут јој чак донио и везене папуче. Каткада, као дете, узимао је у нарамак и носао по авлији певајући. И за ручком остајао дуже и разговарао са оцем. Поп, од радости, попије по неколике чаше вина, непрестано намигујући на Даринку... Сага би да се клади са читавим светом, како су све оно биле пошворе, које се подметале Мили. Од њега нема ни бољега сина, ни бољега мужа на свету... Нигде... Са присним пријатељима сад би да се потуче, кад би му о том напоменули... Бадава!.. Нико њега није боље познавао од Даринке. Нико толико није веровао у њега... И није се преварила ...

Других дана,-опет, постајао је немиран, "раздражљив. Као да на силу тражио да се с ким свађа. Ако ни с ким, а оно са самим собом. Дешавало се, па шета по авлији и готово гласно говори и грде. У ноћи исто се трза и говори. Каткад устане, ужди свећу и хода по соби. Провирује на прозор. Узима цигар. Спусти га на прозор, па одмах тражи други. Даринка се дизала, пристајала за њим, молећи га да легне. Квасила пешкире и полагала му на главу и на прси. Неколико пута, сирота, освићала будна. Непрестано стајала крај његове постеље и пазила на њега.

Није могао дуго издржати. Кад видео да нема гласника, почео се сам мотати око школе. Надао се да ће га она опазити и позвати... Грди је, псује,.

1 -П