Међу својима : роман

16: = СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ

— А немам ти шта показивати.-. — лено одговори хотелијер. — Имају гори три-четири празне собе... Отиђи и изабери коју хоћеш.

Миле -се пропе и поче да завирује по собама. Готово у свакој био понеко од путника. Људи иза ручка, разузурили се и мирно спавали у својим постељама. Научени у касабама да и преко дана спавају, ни овде се нису могли одвићи од тога. Ако се посао не може свршити за дан, може за четири... Ко води рачуна о времену2... Главно је, да се мора спавати. Једва натрта на празну собу једну. Њу и одабра. Пртљаге није остављао, јер ништа није ни понио; хаљине није мењао, јер није имао других. Отресе мало прашину са одела и уми се. Па одмах крену да тражи, да пита за Десанку.

Вратио се невесео, забринут. И одмах легао У постељу. А никако да заспе... Сад се поче питати и пребацивати саму себи: зашто је дошао овамо... Зашто данас изгубио пола дана мотајући-се узалуд улицама Одбацила га, готово га отерала, побегла и опет да пристаје, да је гони... Није ли то лудог... Па шта ће, ако је и нађег... Шта ће рећиг... Хоће ли признати да је пошао за њом, да је одбегао од куће2... И шта ће она тада2... Неће ли га исмејати, отерати поновог... Али где је она2...

Да није одмах отишла Котуруг2... Или, можебити, и сама чами у каквом хотелу, не знајући шта ће ни како ће... Ех, кад би то било!... Он, Миле,

дошао би као избавитељ неки, да спасе, ослободи. Показао би колико је бољи, поштенији од Котура. Није он онако дрзак ни суров, да одбија од себе некога ко га воли...

А Даринкаг... Сирота!... Како је према њој био немилостан!... Шта ли сад ради2... Плаче ли, уздише7,.. А отацг... Шта ће сада... Нема ли разлога да га прокуне, одбаци» Одлучи, да ће им сјутра писати... Написаће само неколико речи. Тек да заглади погрешку, да их утеши мало... Нека знаду да је овде и — да тражи место. Зар није често причао, како ће сам морати ићи чак и Ми-