Међу својима : роман

__ МЕЂУ СВОЈИМА ___ 195

— А ко вам каза за ме — запита покајнички, гледајући кроз прозор у мрачне, дубоке провалије. = Ко вам причаог

— Нијесмо ми питали никога, — слага му Митар мешкољећи се. — Ми у Сарајеву куповали робу, па сврнули у механу... Тамо те затекли...

Као да се мало смири. Извади и цигар па, као узгред, запита опет:

— А шта ћу сад код кућег

— Боље ти код куће, него оно тамо, — мирно му одговори Митар, па и он запали. — А садтим отац болестан... Ето:.. Па барем ради њега... _

Миле умукну... Отац, дакле, заиста болестан!... Сиромах!... Па Даринка 2... Није ли и она болесна 2... Митар, можебити, неће да каже... Мора, мора да се десила несрећа нека... Има нешто што крију, што неће да кажу... Да нису баш ради тога и

дошли =.-. Да га одвуку кући и да му покажу 2... Јели истина да су куповали робу 2... Кад су је куповали 2... Зашто их пре није видео ни сусрео се

с њима2... Није ли, није ли Даринка у очајању... Не смеде ни довршити... Опет се примаче Митру и склопи руке пред њим.

— А она је ли здраваг — запита поплашено, стрепећи.

= Ког

— Даринка.

— Хвала Богу!

- Како ће сада преда њу2... Колико пута одлучивао да се врати кући и никад не могао да се накани! Шта ће му сада рећи... Како ће га прекоритиг... У писмима није хтела, чувала се... Једнако му ласкала, соколила га, тешила,... Али сад“... Кад га угледа овако запуштена, јадна, изморена7,.. Не може ли да му пљуне у лицег... Да га пред свима понизи, сатарег... И право би имала!... Зар се није играо с њоме грђе него Десанка сњим>... А он зна,..-ех, зна добро... како така игра боли!... И како вређа!... — Ту, нехотице, измахну руком

"као да би да прихвати боцу са стола и да отпије. |