Међу својима : роман

498 У СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ

= Дајте свијећу, — прошапта некако побожно, апућући. = Умро је.. · Покој му души!..

Газда Михо сними свој црвени фес са главе, па -ее прекрсти.

= Покој му души!.. Е

Па приступи Мили, који се спустио крај мртва оца.

= Оплачи га, јер још не знаш шта си изгубио.

И онда, као за се, додаде полугласно:

= Шта тражи овај свијет не знам. Ови што "капом вјетар гоне и што мисле, да су чвршћи, кад сами себи чупају корјен, ни не слуте колико је магле у тобожњој срећи свијета... Не пуца, ко ево овом, што умрије сад, никад другом срце за њима... А ми знамо, што их рађамо, како. нам је... Ми и знамо само, да нема среће без свог кута.

Па, готово заповеднички, понови Мили:

=— А ти ћеш сад да узмеш очев крст. Понеси та, ђе је он стао. Гу је, дијете, наша школа живота.