Милтон и Његош : огледи о нашим културним додирима са Енглезима

ПРЕДГОВОР

На писање ових огледа навело ме је изучавање наших мислилаца, нарочито далматинских философа. Они су, скоро без изузетка, стајали у извесном односу према енглеској мисли, посредно или непосредно.

Баш зато што за културни додир са Енглезима није било ни историске нужности ни географске условљености, чинило ми се вредним указати на тај делић нашег духовног залеђа, мален по обиму али богат по последицама. Имена Руђера Бошковића, Његоша и Божидара Кнежевића — да споменем само најочигледније, — довољна су, држим, да то потврде.

Тај разлог свакако је и побудио нашу Академију наука да помогне овај покушај оцртавања тога залеђа. Ја сам јој врло захвалан што је омогућила да макар само наговестим извесне проблеме наше културе, пошто прилике нису допуштале да друкче буде.

При обради појединих питања користио сам се радовима свију наших људи који су се бавили изучавањем проблема које додирују ови огледи, и на овом месту желим подвући величину свога дуга.

Ови огледи настали су у друга времена. Ја их сада објављујем у име вере да ће се јаз међу народима, који копа рат, затворити, и да ће последњу реч у судбини културе имати оне силе духа које вежу људски род у општу човечанску свест.