Милтон и Његош : огледи о нашим културним додирима са Енглезима

једно с латинским преводом Корана, објашњавајући разлоге због којих је ангажовао људе да изврше превод. „Ја сам се ту, вели Петар од Клинија, повео за светим оцима, који нису пропуштали прилике да устану против сваке пагубне јереси“. За Роберта од Ретина и Хермана вели да их је нашао у близини Ебра где изучавају астрономију и богатом наградом задобио да као зналци језика за превод напишу коментар. Он ту Хермана назива човеком ученим виспренога духа и књижевно образованим. Први наш духовни додир, и најдуховнији, ако се тако може рећи, на нашем рођеном тлу десио се нешто касније, пред крај ХП столећа. Кад је Ричарда Лавово Срце, по повратку из крсташког рата у Палестини, захватила јака бура пошто је напустио Крф, заветовао се да ће подићи храм Богородици тамо где се најпре буде искрцао. Провиђење је хтело да то буде острво Локрум крај Дубровника. Искрцавши се он је предузео потребне мере да испуни завет. Како се на Локруму налазио један чувен бенедиктински манастир, основан 1023 године, краљ Ричард одреди суму од 100.000 марака на подизање храма и повери бенедиктинцима да воде бригу о његову подизању.

Међутим, кад је ректор Дубровника сазнао за његов долазак, позову га да посети њихов град. Том приликом примили су га с највећом пажњом али су наваљивали на њега да промени свој завет и да подигне цркву у Дубровнику. Обећали су да ће се постарати да му за то издејствују благослов Рима, а они сами да ће подићи храм на Локруму 0 трошку Републике. Краљ Ричард прихвати њихов предлог, али под условом да у дубровачкој катедрали опат бенедиктинског манастира са Локрума и његова сабраћа сваке године на дан Ваведења служе службу. Пошто је позајмио већу суму нова-