Милтон и Његош : огледи о нашим културним додирима са Енглезима

Брауну, Турци су високо ценили Александра Великог и желели су да им се царевић роди у Македонији. Али им се жеља није испунила. (Султанија је родила кћер, која је убрзо умрла). За Косово вели да су се на њему биле „највеће хришћанске битке“; да је у боју на Косову с „деспотом“ Лазаром било пола милиона војника; да је Лазар погинуо у боју „Кад је после боја Мурат разгледао мртве убо га је сабљом Михајло Кобиловић, један хришћански војник којега су оставили на Пољу мислећи да је мртав.“

– По Брауну, положај хришћана под Турцима био је очајан: „Морао сам жалити јадне хришћане, који су живели у овим крајевима у великом страху и склањали се с пута чим би нас приметили да им се приближујемо. У Македонији људи и жене би бежали у шуму испред нас; и ми бисмо нарочито полазили за њима да им разбијемо непотребан страх и лудост. |

Међутим, најтежи је био бедан призор заробљеника и робља, на које смо често наилазили у овим крајевима. Али је најочајнији био положај робова на двору, који припадају великом везиру. Они ће вечито остати робови. На таквог једног роба наишао сам у Македонији. Био је запослен код поште. Премда му дужност није била тешка, био је страховито потиштен због тога што није имао никакве наде на ослобођење.“

У раздобљу које одваја Џона Мандевила од Алберта Фортиса појавио се на енглеском знатан орој путописа о нашем делу света, око тридесет на броју. Неки од њих, као што је путопис Шкоћанина Виљема Литгоа по Балкану из 1614 и њего: ва савременика Џорџа Сандиса из 1615 уживали су велики глас и доживели многа издања.

Међутим, колико се путопис др. Едварда Брауна издваја по обиљу података толико се Пи-

3•