Милтон и Његош : огледи о нашим културним додирима са Енглезима

место на север, крене на југ. У Палестини се склонио у манастир св. Фрање Јерусалимског на Сио"ну. Пошто је прошао Палестину, прешао је у Европу и дошао у Рим.

Време, у којем је Бартоломеј орђевић жи=. вео и страдао било је време највећега напона турске освајачке снаге и највеће бриге хришћанске Европе да се ослободи Турака. Искуства која је Ђорђевић стекао робујући Турцима и знања до којих је дошао у ближем додиру, претстављала су врло драгоцен материјал. Ђорђевић је објавио низ дела о животу и обичајима Турака, о страдању хришћана под Турцима и о средствима успешне борбе. 1544 у Антверпену објавио је једно дело о страдању хришћана и друго о обичајима у Турака, која ћемо доцније наћи у енглеском преводу. Нешто доцније, 1645, појављују се његова упутства против Турака (Ехћолано сотта Титказ) у Антверпену, опет у 1545. Фегова дела доживела су више издања у 16 веку и била преведена на више језика.

За Ехћолоћпо Чедомил Мијатовић вели да је то права дискусија Источног питања. Ђорђевић саопштава драгоцене податке о Европи онога времена, нарочито о разлозима успеха Турака и неуспеха Хришћана у њиховој борби против Турака.

„Предрага господо, вели Бартуловић, шта ми имамо друго хришћанско, осем тога имена. Ми ратујемо без Бога. И што је још несрећније, Бог је против нас: Вопаз Тесег ћађетиз5, зед реззштоз тогез; Бопа агта, зеа реззтоз атштоз.

Кад Турчин у рат иде, све зло остави код куће, а хришћанин га тек тада са собом понесе. У турском војничком стану нема ни весеља ни насладе, већ само оружја и најпотребније хране: |п са5,15 ето СћизНапогит Јихиз, ећ отпиз Јихипае сопштеајиз, адез! стамог (Фигба тегетсит диат мтогшт“.