Милтон и Његош : огледи о нашим културним додирима са Енглезима

енглеске баладе и може се такмичити са Волсунга сагом и Илијадом. Народна потиштеност због Косова добила је израза у чувеном косовском циклусу, који су сачували гуслари, путујући певачи, који је Гете поредио са Илијадом и Одисејом. У њима се налазе изрази најнежнијега саосећања. Једна од ових песама достиже висину мистичне религи- | озне резигнације, зацело ретке. Пре Косовске битке свети Илија шаље весника Кнезу Лазару и пита га којем ће се приволети царству. Цар се приволева царству небеском а одриче земаљског. Народ који досеже до такве висине хришћанског идеализма мора бити достојан поштовања. А те су величанствене сведоџбе народног осећања нашле одушке сред његове жалости и страдања“.

Први енглески препев једне наше песме дао је сер Волтер Скот, који је код Гетеа наишао на Хасанагиницу. Вероватно је да сер Волтер није уопште ни слутио нешто о пореклу песме и језику оригинала. Његов превод остао је у рукопису више од једног века премда је био у рукама његова издавача заједно са преводима других балада, које су биле објављене у малом броју примерака и данас претстављају велику реткост. Претпоставља се до је сер Волтер у међувремену добио у руке други превод Хасанагинице, који је угледао свет 1801 године у једној анонимној збирци превода под називом Селим и Зарида, и одустао од намере да 06јави свој превод, који је био слабији. Анонимни преводилац успео је дати бољи превод, јер је поред Гетеова текста имао у рукама Фортисов преводи и српски текст и очевидно га радио с више труда.

Тај анонимни превод био би први превод једне наше народне песме на енглески који је угледао свет. Од тога времена Хасанагиница, нарочито у редакцији коју јој је дао Гете, остала је при-