Милтон и Његош : огледи о нашим културним додирима са Енглезима

са гледишта опште еволуције књижевности. То је за нас од несумњиве важности, јер смо на тај начин изишли из аматерског начина приказивање и ушли у општу историју књижевности.

Док су досад изучавања наше народне поезије махом била делимична, односила се на ову или ону област њену, овај или онај њен проблем, професори Чадвик захватили су народну поезију у свом њеном обиму и распоредили по плану вредном најбоље пажње. Ако је код њих историски и и критичко-аналитички принцип главни, због чега недостаје уобичајених естетских судова, за нас је не мање важно што се једном сва наша усмена поезија узела као целина и проучавала према најновијим методама упоредне књижевности.

· Писце подједнако занимају бугарштице, срлске јуначке песме и муслиманске народне песме. Њихову узајамну односу и њиховим везама они су посветили специјалну пажњу. Њихови закључци су вредни сваке наше будуће историје књижевности. Између много чега осталога, они сматрају нетачном теорију по којој су бугарштице постале на Приморју, на прагу ХУ века, под утицајем Италије односно Француске, у крајној линији, или Штаније — да пре тога времена Југословени нису имали јуначких песама. Премда су јуначке бугарштице биле познате у Далмацији пре године 1500, оне су тамо биле сразмерно нове. Доказа за то не треба тражити у отсуству историских спомена већ у карактеру самих песама, које показују да нису поникле на обалама Јадрана. Супротно извесним новијим теоријама о пореклу српске јуначке поезије, они сматрају да много шта иде у прилог гледишту да је јуначка поезија поникла тамо где се стварала историја, у постојбини Краљевића Марка и на Косову, а „не у крајевима без херојских традиција, као што је Далмација“. Они са сумњом гледају У сваку теорију која би хтела указати на страно по-