Милтон и Његош : огледи о нашим културним додирима са Енглезима

"борбу против тешких насиља, достигле врхунац. Тада је у Енглеској написано 88 разноврсних књита, памфлета и чланака по часописима посвећених Источном питању.)

_ За време те буре око положаја хришћана у европској Турској, која је узбудила последњу избу у Енглеској, усталасани су били и духови људи који су далеко стајали од сваке политике. Једна трупа првих енглеских интелектуалаца, коју су сачињавали Карлајл, Раскин, историчар Фруд и сликар Едвард Берн Џонс, окупља се, по речима Раскиновим, око Гледстона, сматрајући да то диктује велика народна потреба. Питању хришћана под Турцима Гледстон је дао карактер модерног крсташког рата. Одлазећи први пут у посету Чарлсу Дарвину, Гледстон му говори о потреби ослобођења хришћана. Енглески историчар Џ. Р. Грин, писац једне од најлепших историја Енглеске, овако описује у једном писму свој сусрет с Гледстоном у то време: „Волео бих да сте га могли видети с каквим је жаром говорио о Црногорцима и о њиховој борби за слободу; како је позивао нас што пишемо историју да пишемо о тој дугој борби за слободу.“ У говору који је Гледстон одржао у Доњем дому, 7 маја 1877 године, о Источном питању, говору за који лорд Балфур вели да је био ненадмашан пример парламентарног беседништва, овако гласи део о Црној Гори, за који Џон Морли вели да је претстављао најдирљивији излив који се може замислити:

„Ви ми говорите о утврђеној традицији и политици према Турској. Ја се позивам на утврђену традицију која је старија, шира, далеко племени-

1) Најисцрпнији преглед енглеске библиографије по питањима која се нас тичу пружа др. Војислав Јовановић у своме делу: Енглеска библиографија о источном пишању у Европи. Издање Српске краљевске академије. Београд 1908. Његова издавања на овом пољу "шири значај. = ==