Милтон и Његош : огледи о нашим културним додирима са Енглезима

свету у којем су нас слабо знали. Због тога за нас његова изучавања претстављају драгоценост. Његово дело, објављено на почетку кампање због зврестава на Балкану, имало је несумњива утицаја на држање јавности. Стога је убрзо доживело друго издање. Став који је заузео према нама није мењао све до данас, након 65 година, и своје пријатељство посведочавао је у много прилика. Старинама Балкана он се бавио исцрпније него ма ко други у Енглеској.

Студија сер Томаса Џексона о Далмацији, која је угледала свет 1587, спада у врсту за себе. То је најкомпетентнији свестрани приказ историје и уметности Далмације не само на енглеском језику већ и уопште, и спада у најдокументованије радове о једном делу наше земље који је досад угледао свет. Сер Томас је своја истраживања вршио на терену кроз више путовања и на бази проучавања докумената и материјала дао дело чија је трајна вредност несумњива. Ми на његов рад можемо гледати као на круну истраживања која од седамнаестог века и преко Алберта Фортиса воде до њега. Ако притом није напуштао извесне идеје о утицајима које је Далмација претрпела, идеје које су у оно време биле мање више примљене, није улазио ни у проблеме који су били предмет специјалних изучавања професора Шиговског, који сматра једностраним теорије о верности Далмације латинским и италијанским традицијама. Он је дао потпун опис свију знатнијих архитекточских споменика Далмације и острва и први открио дотле свету незнане предмете. Мало је ко пре њега наслућивао лепоте и обиље уметничког богатства које Далмација скрива, јер их нико пре њега није изучавао тако систематски и тако исцрпно.