Милтон и Његош : огледи о нашим културним додирима са Енглезима

Један од најзанимљивијих покушаја тумачења духа и карактера нашег народа на основу чињеница које пружа наша историја дао је недавно преминули професор модерне историје универзитета у Кембриџу, Харолд Темперли. Био је то редак зналац нашег народа и наше земље. Походио нас је равно 17 пута и узимао врло видна учешћа у мнотим важним догађајима. Знао је присно наш језик, народ, душу нашега човека Односио се према нама са непатвореном симпатијом. Умро је изразивши жељу да му се пепео распе по Србији. У епохи ко10] нису недостајали прави зналци и стручљаци за Балкан он је ван сваке сумње заузимао једно од првих места, ако не прво: Као један од првих модерних историчара Енглеске био је нашој земљи од велике користи: на солунском фронту; као стручњак на конференцији мира; као делегаттразграни чење; као уредник британских докумената о одговорности за први светски рат; као писац дела из дипломатске историје; као наставник. И не мање као човек који је у интимном кругу био неуморан

у приказивању својих доживљаја из наше земље и наших људи.

Професор Темперли први је међу Енглезима написао једно дело посвећено искључиво историји Србије) Није наша историја била непозната Енглеској ни пре њега. За наше крајеве у старо доба Гибоново Римско царство остало је ненадмашно.

1) Езгогу оР Зегбја, Бу Нагоја У, Тетрепеу. Гопдоп. «аеогве Ве! апа Зопз 114. 1917.