Милтон и Његош : огледи о нашим културним додирима са Енглезима

постигла с мање помоћи од других и с више солствених жртава. Нема народа једнодушнијег, уједињенијег, националнијег, кад се једном загреје за једну ствар и кад му се машта загреје. Тиме се објашњује не само како је Србија извојевала у прошлости својим рукама своју слободу, већ и њени скорашњи успеси у балканском рату.

„Покрај свег необузданог патриотизма и жестине у духу Србинову има нешто од истинске отмености. Политичка рутина је досадна, и Србин је више склон да се дигне против политичара него да га нагна да промени своје методе. Али кад се једном увери да су велика питања по среди, од какве је важности по земљу да успе и да нешто оствари, он је способан да запне, да види дубоко и да иде далеко. Кад духовни вођи Србије буду упутили снагу и жар сељака правим путем неће бити никакве сумње у исход. Ако Србин унесе пола оне енергије коју је утрошио у рату у рад у миру, онда нема места страховању за будућност његова племена .“