Млади борац

СABET ЧИТАОЦУ

(преиа предавању песника Алексеја Суркова) Сазнање, човека о свету лолази из разних извора. Први извори сазнања су опажања. Међутим личним искуством може да се објасни «амо она.ј живот који по.јединца окружује. Књига је никла из потребе људи да измењају искуства, она ,је поникла из жеље људи да опште меНу собом, да кажу једно другом оно што ©ни у свету запазе и оно што сматрају као потребно и карактеристично. Да уз.мем пример из живота. Два друга младића Једнаке обдарености, али од којих је Један добар ђак, док другн слабо учи. Посматра.јући их кроз низ година приметићете колико један губи, док други постаЈе све паметни.ји. Довољно Је да се човек повуче, да изгуби интерес за шнроки свет, па да постане малограћанин. Прочита.јте аутобиографиЈу Максима Горког па ћете до-знати којим Је све путевима ишао оваЈ човек да би постао Један од на.јкултуони.јих и на.јпросвећени.јих људи на свету. А Максим Горки није свршио' ни основну школу. Али он Је упорно радио сам на своме образовању. Књиге cv интересовале Горкога, изазвале су код њега жеђ за читањем, гипкост памети и жељу да не само дозна о свету него и да о њему прича другима. Наше вође Илић Лењнн и Јосиф Висарионовић Ст&љин могу да нам послуже као пример љубави и уважавања према књизи. У наЈтежим временима Лењин се није растављао са књигом. Он је био један од најобразованиЈих људи. Лењин је страсно волео руску литературу. Знао Је на памет много Пушкинових, Љермонтових, Нзекрасо-вљевих песама и могао Је да на памет изговри дуге пасусе свога писца Шчедрнна. Пред сам рат Јосиф Висарионовић Је Једанпут рекао у разговору да сматра за изгубљен дан кад не прегледа 500 страна разних аутора. 500 страна! И то упоредо са оним огромним послом коЈи води друг Стаљин. Јосиф Висарионовић никада се не растаје од књиге, извора живота мудрости. Роман Чернишевског ~Шта да се ради’ ! постао је учитељем читавог једног поко.тења напредних људи, постао им Је саветник у животу. Књиге Горког, његова „Песма о Соколу”, његова ванредна легенда „Данко” из приче „Старице Изергал”, његова „Мати” остављају траг у нашој души за цео живот. Ова су дела васпитала најбоље претставнике нашег народа који су устали против капитализма и царизма. Ако прочитате чланке Зоје Козмодемјанске, ње«у биографију, видећете да је она била врло марљива, истра Јна ученица и уз- то Је волела белетристику. Прочитали бисте из њеног дневника речи из Гетеове песме; „НеприЈатељ већ отступа пред нашим пуком. Какво је блаженство бити храбар воЈник!” Неизмеран Је утица.ј књиге на човечЈу лиЧност, на формирање карактера,. али Је због тога потребно да читаоц зна да изабере књигу. Заиста се често дешава да наше девојке уместо тога да чита.ју ПуШкинове песме ЖоЈе нам улепшаваЈу душу, преписују Једна од друге сладуњаве песмице. Многи младићи често купуЈу за луде паре тако безвредне књижице као што Је ~Нат Пинј кертон”, а пролазе поред добре литературе коЈа даЈе податке о животу. Ако читаоц једном научи на добру књигу, на добру литературу, он неће више хтети да чита лошу. Осећање личности, то на.јсјаЈније осећање ствара се помоћу доброг, дубоког и озбиљног штива добре литературе, која помаже човеку да нађе своЈе место у животу. Тек онда почиње човек сам себе да поштује и неће да дозволи да га други понизи. „Човек, то звучи гордо”, писао Је Горки а књига рађа ову благородну, горду самосвест човека. ПознаЈем људе коЈи cv на предњим линијама где смрт стоји упоредо са човеком, али ко.ји се ипак не раста.ју од добре књиге. Ти људи су по правилу добри војницн. Човек ко.ји носи у ранцу с.јајну књигу Николе Островског „Како се калио челик” не може да буде рђав вс.јник. Такве књиге васпитавају најлепше ocehaje љубави према отацбини. Зато књига мооа да вам буде саветник, да вгш буде најбољи другар у животу.

(„ Комсомолска Правда")

ПИО НИР

Ви југастим путем што кроз село води Чврсто, смело наша чета броди. Зашто оми иду, да их ко /;е с ера, Те редове наше младих пионира? Не тера нас нико али ум нас води Да ц ми нешто дамо будућој' слободи, Јер штогод нас више с пушком земљу пази Непријатељ неће моћи да нас гази. И дрвена пушка што ми овде стоји И ње ће се фашист морати да боји. Командир пионирске чете из села М.

Хоћемо и мн на Конгрес!

Мали пионири

'Наши пиокири нису покорно сносили тсрор и пљачтсе бугарско-фашистичких о-купатора који су се налавили по нашим селима. Једна пионирска десетина из села Калне, реши се да се оовепи за палу десетареву мајку, коју су бугарски фашисти мучки убили. Као најбољи пионир те десетине био је десетар Соткр и он је иримио ту дужност. Једни.м замахом своје праћке у којој је била каменица, успео је да свали непријатеља на земљу. Глава бугароког фашистичког војника била је крвава. „Моја мајка је освећена”, рекао је задовољно пионнр. После извршеног задатка десетина силази ,у селс и прича о извршеној акцнји. Тако се и нг ши пионири свете за пале невине жртве. Живели наши ттионири! „Младост”

Аранђеловачки пионири

Од јутра до мрака дижу грају пионири. Има их 120 50 дечака и 70 девојчица. Omi «о-мдндују удицама. њихова је власт свуда. Ту су командири, десетари и све даље редом у склаху са свкм прописима. Има.ју чак пет револвера и шест енглеских ..правих правцатих пушака ко је као они?! Сваки од њих има песмарицу, ваљда по УО партизанских песама знају напамет. Марш-ирају уз песму обично пре подне један час, онда на посао. За време док су делегати у вароши, посао их мало вређа, јер уместо' да се баве „потилитичким послом“ они љуште у кујни кромпир и требе пасуљ. Ипак су досад водили два пута „борбу“; јсдни су партизани а други чупавци Борбу су водили у једној кући, где су на првом спрату 'би.та партизани а на друго-м чупавци. Ипак партизани побеђују а toj поОеди радују се и „противници".

ОН ЈЕ КОМЕСАР БРИГАДЕ

Ја сам комесар пионирске бригаде говори сигурним гласом Стеван из Лапотинаца, дванаестогодишњи дечак. Његове мало косе очи дају некакав озбиљан изглед његовом пегавом лицу. »Има нас три стотине пиони■ра« наставља он. »Скупили смО се пре три месеца, ми најмлађи из четири села; Лапотинаца, Петровца, Белановца и Ђинђуше. Нисмо хтели да заостанемо за нашилл старијим друговима који су с пушком отишли да ослобађају нашу земљу. Радили смо све оно што су наше руке могле урадити. Чувени су наши пионири који су се као курири пробијали често и кроз ске редозе, да би пренели неко важно писмо. Наши пионири су били први који су почели да сакупљају прилоге за војску. Наше мајке биле су cpetsHe кад су виделе њихову некад непослушну дсцу, како сада озбиљно траже прилоге. За време жетве, на пољима наших села, ми смо били предводници жетелаца. У вече на састанцима командири чета су поносл.то причали о броју радних дана, ксјо носимо као наш прилог Конгресу на дар.

За врел-.е бербе кукурузв и грожђа помагапи смо партизанским породицама. У сваком селу имамо омледински дом. Старији нам №УГРв" кажу да су наши домови много лепше ур Ђ од њихових домова. Ја много волим да сликам« _ притом вади он из џепа цртеже друга Ти уа и савезничких вођз из којих се види задивљуЈући таленат мзлишана. Иако су слике нввешто израђене. оке верно претстављају оне који су нг»сликани. , • _ »Ja сам са својим• братом Милорадом који јољ боље црта од мене украсио наше домове, те су нас чак и друга села позивала да и за њих цртамо. У слободним часовима учимо песме и игрв. Сви имамо драене ггушке и митраљезе. Наш пионир Мика направио је бацач који може да одбаци дрвену мину пвт метара далеко. Изабран са.тт као делегат на нашој конференцији, коју смо сазвали пред мој полазак. Пионири наших села поздравили су сву омладину Србије. Кад сам пошао молили су ме да им донесем много слика нашег драгог друга Тита. Ја као комесар наше бригаде најаише бих желао да гозорим нз Конгреоу.«

8

М Л АДИ БОР А Ц

Број 1-2