Млади борац

изб сна и не>лирно збгледа te у ho+i. Ено, иаши ни обноћ нв могу ока склопити. Сјутра дан је авијација бомбардовала логор открнвши та по ниској модрикастој копрени дима, noлвглој изнад оснијвжена дрвећа. Пола сата иза бомбардовања у логор је провалила црна легија, »а Ocanho снијежно магличасто Јутро са ријетким ситним снијега. Високо у ЈедноЈ удолини, под самим планинским врховима у ЈвднеЈ грулм од стотинак жема, избјеглом остатку Једнбг великог збјега, умрло Је преко ноколико дЈоцв. Над њима тихо наричу и плачу маЈке. Њихов плач je дЈетињски изгубгвеи и ту пред тешко свиЈеним оснијеженим гранама Јела, поред угашених ватара. Оив чиЈа су дЈеца Још жива, плачу безгласио, широко отворених очију, онако како Још у животу никад нијесу плакагге. —**■ Жене, некуд би требало кретати, na куд било НастеЈа метеж, догоаарањв, увЈеравање= ОдваЈају се групице и свака лагано, без журбе, мили на своју стрену. Неке иду упркос пуцњаве, надају Се ДО fce тамо своЈу воЈску, друге xotse некуд преко планине, tpei=ia наЈмања група одлучуЈе да се обноћ пребаци преко цесте, у села. У њој je и одборница Милица ce двоЈв дЈеце. Око поноћм гр/па жена и дјеце, Мимицом и двојицом стариЈих сељака, пребацигнЈ со пре-

ко цеств. У видној чоКи Шввбв су олазилв колону клд је веК наилззила прек® пуст® бијеле поља.нв на домзк шумв ловрх села. Отворише ватру. Неколико жена и дјоцв остало је на окрвављеној пртини. Пао je и Миличин cww ( али оно није доспијела ни да му види смрт. Само га је пограбила и притиснувши ra на груди, пожурила низ пољану. Кад је најзад застала ниско у шуми над селом, дјете је веК било мртво, в одјеКа женв била је низ читаве груди мокра м натопљена дјечјом краљу. Жена је, као у сну, превукла руком преко још млаке косв дјетвта, преко својих окрвављених груди и окрвнула се према бреговима око цесте Чекајт©, пси, доКм наши, па мекар око судњега дана! JMI }« офанзива. Око подгрмвчке цеств p*,afy стумбани тенкови и крхотина спаљених камиона. Јављлју се први бокори тамно зелена кукурјека, жутв пјеге јагорчевине и црно трње осила се бјелом пјеном ситна цвјета. Жељно се очекује пролеће, Око друмова и по чукама блједуњава и боса дјеца счсупљају црвенкаств месингане чауре Тамо гдје су били швалски ровови има море тих чаура, али оне нијесу интересантне и дјеца их однекуд нерадо узимају. Милије су км оно ријетке, расуте по камењзрима, око путева и мза То су партизансне чауре, они нв рлсипају муницију.

Hs Бвмвкоуцу мајка Љубица сахранила Je свог другог сина (лрви је погкнуо у збјегу у пл&нинн) ne се сад озбш>не u стиснутнх усзна спрема у лосјвту болници. т*мв иагдје nsa Бравока. Пажљиво ниже лнстава дуван* ae рањене борце, а већ сјутра навечв мирис fca ce, нроз нок пребацнтн између швапских стража на Бравској цести и пренијетн поклона за болницу. Несуђена мдјк« Марија масила )s себи већ другу кlчарку, дјевоЈчицу кз Баније заосталу у њезину свлу. МилујуЧи м*лу црчоносу Банијку, МарнЈа ce cjefva своје друге кћерка, оне из Грмвча, плазокосв и косих очију. Умрла јој je на рукама високо у пианинк и она je више никад наће заборлвити. Одборница Милица Јури по селу свв с иосла на nocso и чини ср као да је забор>авила сииа. Сама кад пролазн краЈ сесскога гробл»а, на ком re je сахранила, она убрзава корак н сагиње главу... .. . БуЈа nponehe необуздано и диаље, обрастаЈу и тону у заленнло темељи спаљених ку+а, швапски ровови и осамљени партизански гробовн са којих те тужно поздрављаЈу објешени пешкири и марамв посивјвли од невремеиа. На Југу *\ути Грмеч моћан и вјечит, још биЈвл од сииЈвга. Једини се он није измјенио. Са болном оштрином он nocjefcs овакога на страдања од зимус и опомиње да ce траба Још ту+,и нрваво и без предаха и вратитм свакомв mioio за драго.

Ерзнко fiOnnfc

Песма са Космаја

Народна песма са Коемаја о тладом двадесетдвогодишњем комалдадту КосмаЈског партнзан«ог одреда Милосаву Влајнћу нз~Парц»на, која je пао херојском емрћу у борби са недићевскнм жаадар-мкма Јува месеца 1943 годнае. Цветај ружа, цветали божурп, Мвлосаве са четом пожури. Нове сам тв чарапе нсплела, Да их нема у четири села. Тавке, плаве, партизанске праве Пдаве боје да ти деџше стоје С обе стране два црвена цвета, Иосићеш их кад дођеш из света. Навезла сам што нвједиа Да вх носиш кад дођеш из шуме.

Сећање на Кошур

Нашој бригадн задатш је да очнггв Једло брдо заано Кошур, које се нзлазв нз путу, а једиаи је прелаз преко Сутјеосе. Кошур је неприлазан. С Једае стране иало ретке шуме, с друте трал Фоча, из кога Немцн сталио нзпалају. Ми одбнјамо напад sa иападон, прииамо ковтрзнаиаде, али сае узалуд &рдо је цоосвојиво Бутжер до бункера онсмогућује прилз:- ближе. Јављају се бомбаши. Нзих десет стално јуришају .замењује из друга десетина, па ипак нншта. Немпи притежу csoje обруче л наш« болнице, које се налззе на Лучким Кобилама. у великој су опасностн. Друг командзнт узима реч: „Другови, ево их, овде Немци, а иза нас су наше болнипе. Тамо леже ваши лругови и другарице тамо су наш« рањеници. Ја немам више пгта да кажем. Нека нам то буде наред6аГ. Силина ових речи покреће сваки део тела. Борци се спремају, полазимо. _У силном налету пробијгмо обруч за обручем, крчећи иут нашим болницамз. Борба се утншала. Не чује се ништа сем фрктања коња н јаук рањеник другова. Ми их узимамо и корачамо даље уздигнуте главе, aaairiiH да је ово само Једна од великих победа. до нашег крајњег циљ>а до слободе наше велике Југославије. Ahau Вујковић. J’ait.tßa пролетирГ јпзст // аролетерске бригаде

ПОСЛЕ БИТКЕ

(Из цнклуса »СутЈескаај

То нжсу утвлрв, то су лвшевн, Трупови Јбжв ко онопљв жита. И Јкжва icpsH, покве трвгоен, Иуда? згрчвна рука пнт*. Уз стабпо тројв c&Mcronot седа, Шћућурвна жена, двтвта дв*. Мртае вучЈак, крај њнх, у луку. Кз мртвог ока паш»а с;а. Ттут« сва тума ко nocne ppoacs Тиижн* no/вем када заалада. Слмо ce жубор нотока чуја И мукла, далака ванонада.

Тратовм бсЈа. ОружЈа. Кс.-.к,л. Исмооа;+а замлв, сломлака rpes® У грчу стојв задгквг јуриша, И раке слллртне, рвка, рвнв_ Рвкв стрвљанмх, у борои n вашх, Рвна шта п»ну м штв бошв: Ту дежм грвбл*а ма«о«оп»ме Он«х што мрзе м што вопо, Ту гробљв лежи, Статгте м& no Побошмо кад uryi±» звкуш еаа! Скттте иапа! Ту цзат осчкаа Ндрадо мојм умирстм m&L,

ТшвОЈЈе Млидсн^ам!

Ђранка UUnufia:

Херој Топлица

Мвдав Тонлнда, славнн тгзртвзШ еа Јастрешза, погинуо је 1942 гољ Њвгозу смрт иарод Топлнце овекввечио je у с*ојој цесми. И онд» када су од окупатора горела села јуначке Тошшце, оо раваои Добручу н sa косаиа Јастрегшз одјемивјма је песма.

Појв Миле волвве ца реци, На дешњгку меденица звечи. Устај Миле, волове варани, Сутра ћемо орати у страни. Где пролазе паши партизаии, Партизани Малојастребчани. Иде чега чела намрштена, Јер међ њима вајбољега нема. Код Ображде борба ее водила, Против подлих српских издајица. Ту нам паде друг херој Топлица , Међу њих је две бом&е бацмо И двадесет изрода побио. Ту је млађан живог изгубио. Ми нећемо за ro еузе зштж, Ми ћемо те, друже, освегжги.

ШУМИ

TfeS« ;B£Шјм, шум® мојв мин»! Теб« борба у звезде о«иваТи c*s нама tea екроаиштв бида; Парткзаиска домовина жива, У теби се борац с борцем ерео, кроз тебе |е врила наша снага. Ти см наше часне бзрбе део> ти, саесрдна заштитннце драга! Шум.к шумо! ПеваЈ песме нове s> елободм еџнх народа моЈих! Теби кпиче, тебе маЈком зове снага днчких партизана твоЈих.

ЖИВОЈИН Д. КАРИЋ

Врој 16

МЛАДИБ ОР А Ц

Страна 11