Млади борац

Наши Полазимо напред...

После дугог времена, које смо провели у селу Лаћарку, дошли су данн офанзиве. Наше ударне бригаде пробиле су чврсто немачко упориште код Мартинаца и кренуле напред. Идемо преко сремске равнице и нигде јој не видимо Kpaia. Свмда се пружила недогледна раван. Пролазимо кроз села, која су напуштена и већим делом опустела. Стварно, та се слика не може заборавити ,Kyhe напуштене, све поразбијано, двориште отворено, ствари разба цане по улиии. Могу се видети јоргани и јастуци у блату. Све је то страшно. Види се да је непријатељ хтео да уништи све за собом, али ни!е могао. Понегде, на утловима утшца. види се група старијих сељака, који кроз плач поздрављају нашу Народно-ослободилачку војску. Њихове старачке руке дијеле хлеб, јер знаiv да смо гладни после дугих маршева. Наша колона пролази. Киша очајно пада. И поред тога наши борци су срећни пгто иду напред. Пева се, нико се не осврће на кишу и блато. Стижемо у хрватска села. Овде је друкчије него у претходним селима. Свудз је организовав дочек. Свуда се по кућама виде пароле и наше заставе. Сремска омладина је дочекала нашу српску бригзду са песмом и одутпрвљењем. Сада се могло осетити како је чврото јединство хрватског н српског народа. Спушта се ноћ. Улазимо v село Бачинци. Ту је било много наших бригада. Ућосмо у куће да бисмо се што пре осушили н кренули напред. На липу сваког борца видело се дз жели да иде за љем и да га дотуче и уништи у његовој јазбини.

Гордапа Крстић,

Још један...

Небо је прекривено гмурним и зимским облапима. Сипају ситне и ледене кали кише, понешене ветром ударају у лица младих извиђача, који су се враћали са ноложаја испред села Адашевца. Црна Српска земља лепила се за њихове ноге. Широке и пусте равнине покрај Саве прекрнвене су каналима. мочварама и разливеном ђолом. Осамнаестоголишњи извићач Љубо са својим другом газио је воду и журио се да поднесе извештај о немачким снагама у А.дашевпч. Ueo дан по киши и ветоу, кроз ватру куршума и граната, извиђали cv немачке снаге. У свести младих извићача лебдео је лик плавооког младића Милана из Шида, којк ie побегао из немачких руку и дошао лз обавести своје другове о снази фашиста. Дао j'e Милан Љуби драгоцене полатке о наоружању и броју раскомаданих хитлеровских чопора, који су се у nepejv повлачили из Шида и осталих места. Обећао је да ће се поново провући између немачкнх војника и да ће се илући дан вратити са новим извештај'ем о намерама и снагама Немапа. Пожргвованост и хероизам младог Сремца испуњавала је мисли младих партизана. Овакви су примери безбро.ши по Срему. Ноћ је увелихо овладала, Киша је непрестано сипила када је Љубо стигао у село и предзр извештаЈ' cboj'oj’ команди.

Лапило Вукадит.овић.

МујвзиновиК: Из болнице 111 корпуср (ШехсвићиЈ

ПРВА БОРБА

На Храшко-м вису. Бригада на одмору. Сељаци доносе храНу која се већ дели по батаљонима. Ми спремни да додељени- оброк, уморни и гладни. халапљиво поједемо. Одшдном команда покрет, Четници и жандаоми ~'више су се приближили нашем положају. За покрет брзо смо свн спремни. Нова команда гласи; „У (солону по .један, напред!" Наша чета кренула је путем између две косе. С друге страие лесне косе налази се непријатељ, koj'h нас не види. а стално пушкара. Менн се срце стегло. Очекујем нове догађаје, први напад, Страха нарочитог ннје било, али ипак срце је јаче ударалс него обитао. Нисам имао времена ла мислнм шта ће и какб he даље бити. Убрзо се чула команда: „У стрелце, уз косу!" Сви се одједном распршисмо на лево и десно и јурнусмо уз косу. Деси се чудо. Лупање срца не осетих више, а нешто кзо невидљиво гони ме напред. Стигосмо на врх косе. Опет команла: „Јуриш!“ Из наших грла чује се поклик: „Ура. напред. Лево крило заломи!“ Нови друг до мене подиже обе руке у вис и викну: „Напред, другови!“ и паде на земљу. Остали друтовн кренули су наппед, у потеру за непријатељем. би освој'ен' и други вис, а непријатељ протеран даље. Да се нису ућутали митраљези и пушке и да ни!е било команде: „Дочгга“, ја бих аошен својим осећањима, јурио даље, даље, све док се не достигне и уништн проклетн непријатељ. „Ударник", II батаљон СИЋ

АЛЕКСА

ЛИКОВИ ОМЛАДИНАЦА ХЕРОЈА

Дрина надошла, брза, мутна, помамна, подивљала. Нигде сплава, нигде чамца, нигде сплавара. Са овв стране села су вишоструко опкољена. Недостаје хране за љ/де и стоку. Сачуванц на Неретви оскудевају у храни и смештају. Морамо напред говори Алекса у штабу болница се слабо храни, спава налољу, за коњв нема сена, а четници стално и пушкарају преко Дрине«. Задатак је био јасан vj кратак: треба npetsn Дрину, гонити и разбијен© четничке банде. Чибригаде I Пролетерску, II Пролетерску и II Далматинску од кувара до команданта, све обузима само једна мисао: укротити помамну Дрину, упасти у оне јазбине и бомбама укуткати те пијане, лајаве гласове и досадно пушкарање. Алокса тумачи задатак партизвна: Тежак је задатак, а ја сам уверен да га можемо решити. Колико смо пута извојевали победу, а задеци можда нису били ништа лакши. У задатку стоји: треба пре-Ци Д£>ину. За њас, за пролетере, за омладинску бригаду, за славн© пушкомитраљезце и бомбаше треба прећи! значи кратко: морамо npeknl И прећи tseMO, друже Алекса одговара-Ју батаљони. Јзсно је да морамо npetsn, само како што пре да пређемо? Разасуте патроле се са свих страна; Крај Бистрице има много балвана и жица на броду. Мост је много оштећен. Сплаваре побили- четници. Дрина је свуда брза. На оваквој бујици тешко Ке бити са сплавовима, а и десна обала је сва поседнута. Нашли смо нешто кламфи и ексера, на броду има ковачко огњиште. Дозече +seMO испитг распон моста. Размишљају борци. Размишљају штабови. Нико не познаје I=.уд реке, Које је решење боље: чамци или сплавови? Чини ми се да су сллавови једнно решење, Са-

мо, гдв да се пребацимо и ко да нх направи? Нико на познајв оау воду. Скела би била бржа и сигурииј«, свмо да ce конопац пребаци. Можда je на утоку Бистрица сгруја најслабија? Пробаћемо довече, другови. Пусти-Кемо балвлк низ реку, прихвата Алекса. А ја стално нашто друго мислим. Зашто да не искористимо делозе моста? Да повежемо чарсто балване, пустимо лагано низ воду до моста и да се претходница преко њих пребаци. А после, а«о буде требало, можемо мост попрааити. Са. мо дз им растерамо посаду крај Дрина. Сад fcy |а да идем доле до батал>она, na ?>емо одмах испробати струју воде и направити конструкцију. Ако на ранија оно бар да пређемо упоредо са I Пролетарском и Далматинцима. Треба она пса разбити. Увече ie пуштан балвен низ Бистрицу и само што je испливао на Дрину почео је да са OKpefca. Траба поново испитати мост. И Алекса је пошао. Напријатал је далеко једза осдмдесетак метара. Зчате шта направићемо пловећи мост. По* везаћемо чврсто балване и пустити их косо низ воду. Кад стигну до оаих делова мосга, преко н>их fca мо*и да се прелази. А после, кад осигурамо мостобран, можемо греде дићи и непрекидно прелазити преко моста. Зашкрипаћа Је зар?јала тестера, одјекиула лупа чакиКа и ушицВ од секире. Стотине руку вуку балвана, жљебове г , заКИвају ексера, савијаЈу дебало челично уже. Све бн се то без кламфн могло покидатн, зато их треба искРвати. На ковачкпЦ огњишту блеснула ја ватра, у жеравици се усија 'пезо, Алекса засукао рукава ку|е снажним за Никад толико помоКника није Дан маЈстор није имдо. Сви рада и н-ико никома не сМата. Рзспнруја се ватра капама, простим дувањем, пар)четом даска. Звони наковањ. Некованв кламфе цврчгЈ у водн као снроко дрво нв ватри. Направнсмо читаво бродоградилншта Aoewкује Јеша, се да пресавија жицу.

Из позадине

Hoti Je. Права новамбарока, ca кншом и суснажицом. На< свдморкца до* бијамо задзтак: пр&бацити се преко села Н. у коме се налазе чатници и Немци Н доћи на Лов Кен. При пребацивању бити веома обазриз и на све начине избаћи суи срет са бандама нелриЈ - ател>аПолазимо. Напред друг са машннком а онда остали. Размишљамо н прш сјекамо се врлети на које имамо да наиђемо, гтреки комуникација која су **в поседнуте од Немаца и њихових слугу четничких банди, ,пр»*и . брда Врбац и стрме шкољаре изнад Котара знали смо да то нија лак посао. Па ипак увиђамо да и овај задатак и још многв друге морамо успешно извршитн, да и oso брдо и још многа друга морамо про Ки. јер знлмо да ггут ка слободи води баш преко беспуКа и ових врлетних страна м да je кроз столе-Ца баа) у овим кршевима сјала луча борбе против страних завојевача и домд-Цих издајникв, Овде негде у овом посном кршу звук гусала н одлучна рвч je уверењз да се само кроз тешку, жилаву и несебичну борбу долази до 6ол>в н сре-Книјв будућности... И то уверење које су бранили и за које су жнвели јунаци наше јуначке прошлости преношено је.и таложено деценијама и стотинама годинв| то уверење остављено је и нама у наслеђе. И док тако разговаремо сами са собом и присекамо се дапвких али сватн лих и славних ликова прошлости примећуЈемо да се неко креКе нама у сусрвт-. неко ко је исто тако млад, уморан и гладан као и ми. Свуда су заседв чвтничке и немачкв, говорн нам он нвкетв гтрокн, Јесте... неЈ>емо про-Ки.. то нам говори бледи глас из таме— неко ко je уплашен и изгубљвн, неко ко је испао из колосека овог челичног века, из рнтма живота. А онда се .присеКамо: нвма тврђавв коју ми нв можемо освојити, нема првпрека које ми не можамо савладати. Тамо у селу сијају чађаве, петролејске лампе и кроз замагљвна стакла лукаво жмиркају на нас_. Пси лају и блато шљвпка под нашим уморним, премрзлим ногама. Ето, у тоЈ куКи ce налази он, стари приЈатвљ и друг. ОгреЈаКемо ce И одморити..., размишљамо и улазимо у село, коЈв нас некако завервнички својим прозорима испуњеним нвком треперавом, бледом светлошКу. Ово (е село прелуно Немаца... Не могу вас примити у куКу, нв могу вам помо Ки. Бежитв како знатв! Тако нам одговара он уплашвним и стидљианм гласом. Знали смо где ee налазв немачкв н четничке заседе. Пошли смо мало даљв од тих места. Пушкв су откочене, прсти су на обарачу и сваки шум упијамо да би се првма томв равнали. Тихо, скоро нечуЈно, привлачимо ce до друма н ослушкујвмо: Немци разговарају н веК смо првшли друм. А онда улазимо опет у свло којв Је звпосвднуто од четника, ввшто заобилазимо њихове заседе, страже и naтролв журимо да до свануКа стигнемо у Шкаљарв. Пролазимо поред пеКине у коЈој смо се раниЈе задржавали. Узимамо мун нициЈу и бомбе, пошто ту нв можемо остати четничке бандв обавештвнв су да смо ce крили по тој пеКини. Зора руди, хладно Je и магловито. Под нама се пружа Котор, препуи уских улица и куКа у којима се тек будв људи. Немачке патроле шетају узаним сокацима, упоредо :а њима патролирају и чвтници. Друг са осматрачнице Јавља да војска из Котара креКе у правцу нас и ми се пењемо уз стрмв стене Шљакара, тражимо заклоне и врло рвтко одговарамо на митраљеску ватру меприЈатаља. Штедимо мунициЈу. Читав дан смо успевали да задржимо неприЈатвљскв Јединицв, а увечв CMCi решени да по цену живота продремо кроз непријатвљске редовз. СледвКе румено и радосно, затвкло нас Je на Лов Кену. Нвма тврђавв коју ми не можвмо освојити, нвма првпрека којв ми н#» Камо савладатн jep ми смо пролвтери,

Рацо ВјикттгФ

Страна 6

МЛАДИ БОРАЦ

број 16